Sanray Kelley, bosonogi arhitekta organske arhitekture
“Daj čoveku nekoliko jutara zemlje i nedelju dana u šumi i on će početi da pravi svoj dvorac” Sanray Kelley
Sanray Kelley predstavlja jednog od najorginalnijih arhitekata današnjice. Ono što bi najpribližnije opisivalo njegovu profesiju bilo bi: prirodni graditelj, tvorac humane arhitekture, prirodnjak. Ovaj bosonogi graditelj izgleda poput čarobnjaka a mnoge od njegovih konstrukcija izgledaju kao da su iznikle iz šumkog tla.
Sanray je rođen u Vašingtonu, gde je proveo detinjstvo i gde još uvek živi i aktivno radi i gradi.Njegovo imanje predstavlja njegov studio, atelje i izložbenu galeriju. Na imanju je, pored porodične kuće u kojoj živi sa Bonnie Howard, sagradio desetak kuća različitih oblika i namena. Sanreyev rad najbolje ćete upoznati ako krenete na hodočašće kroz njegove objekte, koji su svi napravljeni od prirodnih materijala, sasvim unikatno i očaravajuće.
Harbin Hot Springs Temple
Buddha House
Studije arhitekture i vajarstva pojačale su Sanrayev afinitet prema organskim formama koji se nalaze u prirodi i samim tim on odbacuje pravougaone, veštačke modele moderne arhitekture koja se uči na kursevima arhitektonskog fakulteta. Dok je bio na koledžu, Sanray je pokazao svoje projekte svom starijem profesoru. Profesorov odgovor je bio: ” Naučite da koristite čekić, mali, jer niko osim vas neće biti u mogućnosti da izgradi to”. Od tada Sanray stvara objekte koje “niko nije mogao”, ali on uspeva. Njegove kuće u sebi i oko sebe kriju veliki broj detalja izvajanih sopstvenim rukama, poput zemljanih peći, potpornih greda, polica, niša…Praktično on od svakog kutka svoje građevine pravi malo umetničko delo u prostoru. Okruženje u kojem stvara je njegova inspiracija i njegovo “mesto za kupovinu”, kako često ima običaj da kaže, ” Odoh da pronađem neko krivudavo drvo, pa da vidim šta mogu sa njim da uradim”.
Drvo je Sanrayev osnovni materijal za gradnju, on se ne zamara mnogo tražeći perfektnu pravu liniju u drvetu za svoje konstrukcije, on koristi upravo suprotnu tehniku, što krivlje to bolje. U ranim devedesetim Ianto Evans uvodi Sanraya u gradnju cobom (mešavina gline i slame). Pošto je do tada Sanrayeva umetnost bila bazirana na upotrebi drveta koje je sakupljao u blizini gradilišta, cob kao odličan vajarski materijal u kombinaciji sa neobičnim formama drvene građe za njega predstavlja savršenu kombinaciju i njegove građevine time dobijaju pravi značaj i pun okvir.
Većina Sanreyevih objekata ima zelene, žive krovove, koji služe kao vrtovi na vrhu kuće, oni imaju višestruku bioklimatsku ulogu na objekat kao i na okolinu.
Iako su kuće njegovi najozbiljniji projekti, on gradi i male okrugle kuće koje predstavljaju modifikaciju jurti, okruglih šatora, zatim mobilne kuće, odnosno stambene vagone koje on naziva “Gypsy wagon”. Ali pored svih objekata kuće na drvetu predstavljaju njegovu najveću strast i poseban izazov jer on smatra da nas život na drvetu na poseban način vraća prirodi.
“Kuća je za mene priča o ljudskoj svesti… Moja ideja je da pomognem ljudima da se ponovo povežu sa prirodom kroz moju arhitekturu.”
Svojim neumornim radom na izgradnji objekata neobičnih, organskih formi od prirodnih materijala Sanray stvara jedinstvenu školu prirodne arhitekture kojom razbija predrasude vezane za akademsko obrazovanje arhitekte. On nam jasno stavlja do znanja da život u kocki nikako ne sme da bude jedina opcija za naš život.
dipl.ing.arh. Ivana Rakarić
Izvor:
http://www.seattletimes.com/search/?q=SunRay+Kelley
http://theplanetmagazine.net/sunray-kelley/
http://www.sunraykelley.com/index.php?option=com_content&view=frontpage&Itemid=79