Kuća od balirane slame arhitekte Vuka Krstića.

Fotografiju ove kuće videla sam pre par nedelja kod Smilje&Bojana (EarthshipSerbia) i potpuno se oduševila 🙂 zamolila sam ih da nas zovu kad im budu išli u posetu…

Ne možete ni zamisliti moje oduševljenje kad mi je pre nekih desetak dana stigao mejl od Vuka (vukkrstic), glavom i bradom, da mi kaže da je na njegovu odluku za kuću od prirodnih materijala, između ostalog, uticalo i nešto od onih tekstova koje sam pisala…

I da nas pozivaju, ni manje ni više, nego – na ručak u Irig 🙂 naravno da nismo mogli da dočekamo subotu da se posle predavanja uputimo tamo!

A i vreme nam je bilo naklonjeno, pa je doživljaj više nego potpun!

Ajde što je kuća lepa, ali tek da vidite njene stanovnike 🙂 sa kakvim su nas osmesima i gostoprimstvom dočekali, kao da se znamo 100 godina!

Napravili smo mali obilazak oko kuće, videli voćnjak, vinograd, baštu u pripremi, mesto za buduće bungalove i zeleno-belog spačeka, koga Vuk i dalje vozi 🙂 usput smo popričali i o istoriji nastanka kuće…

U rekordnom roku – za manje od 6 meseci! ako ne za svetskog, ovo je za našeg Ginisa 🙂 prodati stan u Beogradu, kupiti plac, početi radove i junu i useliti se u sred decembra – stvarno je podvig vredan svake pohvale!

Vuk nas je poveo u obilazak kuće koju je, zajedno sa 1 majstorom i 6 nekvalifikovanih i nezaposlenih radnika iz Iriga, podigao uz mnogo smeha i pozitivne energije 🙂 detalji spavaće sobe:

 kupatilo, drvetom obloženo, a greje se na dimnjak peći u prizemlju…

Vuk konstatuje kako nije bilo vremena za detalje i kako ima tu još mnogo posla, a mi uživamo i ne primećujemo da tu nešto fali 🙂

U toku rada, došao je na sjajnu ideju – policu koja ide čitavim obimom kuće. taman da smeste brdo knjiga koje poseduju…

Drvene igračkice koje skuplja dodatno ulepšavaju ovaj, već predivni, ambijent 🙂

Naravno,srcoliko prozorče istine, po gazdaricinoj želji 🙂

Prostor ispod stepeništa iskorišćen je za gostinjski toalet…

Centralno grejanje kod Krstića – pećka u centru kuće!

I deo gde smo Bojan i ja ostali bez daha – ovakve beržer stolice sanjamo u Mošorinu (ja sam ih čak sanjala u istoj boji, neverovatno! 🙂

Šta reći, osim „zaleći“ 🙂

Drugi najlepši kutak – kuhinja i trpezarija 🙂

Iz kojih su, ubrzo, stigli Marinini specijaliteti (prilagođeni meni kao vegetarijancu ;): predivno začinjena supa od bundeve, samose – trouglići (koje nisam jela od 2008, od kad sam se vratila iz Afrike!) sa povrćem i mesom, najfiniji integralni hlebići sa semenkama, humus… praznik za oči i dušu 🙂 uz domaće vino, kafu, kolač od jabuka i puno smeha, razgovor je potrajao duuuugo, a teme su se smenjivale…

Staklenik je već bio u dubokom mraku kad smo krenuli kući…obično smo fini gosti, ali nam se nije dalo da ih napustimo! fotoaparat je već odavno bio odložen, pa vam ostaje da zamislite ovaj divni prizor pod modrim nebom:

Molba za sve radoznalce – strpite se do proleća, jer je Marina nagovestila da je spremna da započne svoj kulinarski zanat internacionalnih recepata od domaćih proizvoda i ugosti zainteresovane specijalitetima u njihovom malom raju… verujem da će nas obavestiti na vreme!

Inspirisani i nadahnuti pričama i predelima iz Južnoafričke republike, mirisima mora, zidinama Kotora, citatima iz zanimljivih knjiga, uputili smo se kući, sa željom da, jednog dana, i naš Mošorin bude bar upola lep i gostoljubiv 🙂 živeli!

Izvor: http://zemljanarhitektura.com