POVRATAK PRIRODI: Iz betonske depresije u zelenu oazu
Rakarići u naselju Rakovac osmislili jedinstvenu „raketnu peć“. Porodica Đupovac iz Jevremovca svojim rukama sagradila kuću od slame i trske
Foto Privatna arhiva porodice Ćupovac
U OKVIRU ciklusa Zelena debata, sinoć je u Kulturnom centru Novog Sada pred velikim brojem poklonika povratka prirodi, održana tribina „Kad se male ruke slože“ na kojoj su porodice Rakarić i Đupovac svedočile kako su donele odluku da napuste grad te da im život u prirodnom okruženju bude svakodnevica.
Mada na prvi pogled veoma slične, porodične odluke mladih i obrazovanih porodica Rakarić iz Rakovca i Đupovac iz Jevremovca, ipak su u mnogo čemu različite.
Mir i nadahnuće za skladan porodični život i uspešan profesionalni rad Rakarići su našli na obodu Novog Sada, naslonjeni na deo blagodeti savremene civilizacije.
Do tada su po rečima Ivane Rakarić, godinama živeli u osmospratnici. Taogromna količina betona ih je psihički „pritiskala“, te su često išli na izlete na Frušku goru. Kada im se ukazala prva prilika da kupe kuću u naselju Rakovac, 2014. godine.
– Preselili smo se i posle prve noći tamo prospavane, nikada više nismo poželeli da se vratimo u grad – rekla je Ivana Rakarić, diplomirani inženjer arhitekture. Njen suprug dr Zvonko, vanredni profesor na Katedri za tehničku mehaniku (FTN), teorijska znanja uspešno je iskoristio za konstrukciju tzv. raketne peći, modernog ognjišta u svom domu.
– Peć karakteriše cevasto produženo ložište, usko i dugačko, sklopljeno od dva dela koja su povezana pod pravim uglom. Napravljena je od materijala koji trpi visoku temperaturu i ujedno je zadržava. Lože se grančice, ono što je drvo prirodno odbacilo. U atmosferu izlazi samo vodena para – objasnio je dr Zvonko Rakarić radoznalim posetiocima tribine.
Dr Rakarić dobija brojne molbe od ljudi da im napravi istu takvu peć, ali on pristaje samo – da ih posavetuje. Njegov stav je da svako može i treba sam da napravi svoju peć.
Izbor porodice Đupovac bio je znatno teži.Nada, diplomirani farmaceut i Milan, profesor fizičkog vaspitanja, nisu imali ni stručna ni praktična iskustva u oblasti gradnje. To ih,ipak, nije sprečilo da se upuste u samoizgradnju velike i veoma atraktivne kuće od slame i trske na svom imanju u Jevremovcu, selu u blizini Šapca.
Njihova prednost sastojala se u tome što su mogli da se oslone na korisna iskustva i prijateljsku podršku Rakarića i arhitekte Vuka Krstića.
– Mi smo napravili koncept po kojem smo totalno nezavisni. Na kraju meseca ne plaćamo ništa, imamo kuću od prirodnih materijala i raketnu peć. U toku poslednjih deset meseci, koliko je trajala izgradnja, puno vremena provodimo na otvorenom, povećali smo fizičku aktivnost, a to je dobro i za nas i za našu decu. Za sada 30 odsto povrća koristimo iz naše bašte, a biće ga i više – rekao je prof. Milan Ćupovac, naglašavajući da im u kući ni na najvećoj vrućini ne treba klima uređaj.
SOLIDARNOST
NA kraju večerašnje tribine, autor i moderator Danilo Koprivica, koji je i sam pre nekoliko godina napustio Novi Sad da bi se preselio na Frušku goru, rekao je da ovo nije bila samo priča o hrabrim ličnim odlukama o prelasku na život van urbanih sredina i to za male pare. To je ujedno i priča o ljudskoj i profesionalnoj solidarnosti koja je rezultirala i divnim prijateljstvom.
