Skip to main content

Neobična okrugla kuća od slame u Češkoj

Andrea, majka dvoje male dece, uspela je, većim delom sama, da izgradi svoje srećno gnezdo. To je neobična kuća od slame kružnog oblika.

Potraga za odgovarajućom parcelom trajala je tri godine, a dobijanje građevinske dozvole još godinu dana. Svi radovi oko kuće trajali su još sedam meseci. Predivan vrt u bajkovitoj dolini punoj jabuka i oraha uz žubor potoka predstavlja početak priče o izgradnji života u skladu sa prirodom.

Rezultat završnog projekta nastao je kao višegodišnji proces istraživanja. Kako je sve počelo? Deca su sa porodicom živela u centru grada u prizemlju kuće: “Deca su ujutru u pidžamama trčala oko ljudi koji su išli na posao”. Kaže Andrea. Svoje slobodno vreme ona sa decom provodi u parku i mašta o slobodi koju može da joj pruži kuća u prirodi. Upravo iz tih stalnih poseta parku i posmatranju dece u igri rodila se želja da kaže zbogom gradskom životu i da počne da traži zemlju za svoju porodičnu kuću sa vrtom.

Nakon tri godine neprekidne potrage, konačno se pojavio oglas sa porukom hitno, u kojem se na prodaju nudi zemlja sa velikim vrtom, puno drveća i starom kolibom. Andrea odlazi sama, bez supuga i kupuje zemlju. Ovo je predstavljalo veliku sreću za nju, jer je zemlja u dolini kraj potoka krila u sebi specifičnu čaroliju okruženja, i ona je potpuno promenila svoj prvobitni plan po kojem je trebala da sagradi klasičnu četvorougaonu kuću.  Ta velika odluka zauvek je promenila njihov život. Prirodni materijali za izgradnju nametnuli su se sami od sebe. Iako svesna da izgradnja kuće od slame i gline neće biti laka ona prihvata izazov. U gradnji učestvuju dva studenta Građevinskog fakulteta, porodica i arhitekta koji se bavi projektovanjem kuća od prirodnih materijala Viktor Karlik. Za instalacije vodovoda i izgradnju stolarije angažovani su stručnjaci dok im je za sve radove sa blatnim malterima pomagao Aleš Dorazil.

Konstrukciju plafonskih greda sa glavnim nosećim stubom u sredini oblikovali su stolari. Nezaboravni tirkizni prozori bili su koliko potreba toliko i želja: “Da bi se finansiski uklopola u naše mogućnosti, na putovanjima sam odlazila do pijace sa polovnom građevinskom robom i kupovala različite drvene prozore, svaki je drugačiji ali obojen istom tirkiznom bojom”. Objašnjava Andrea: “Jedini ne obojeni prozor je okrugli prozor u dečijoj sobi koji simboliše sunce i njegovu svetlost, to je zapravo glinena skulptura koju je poželea moj ćerka. Sin je želeo stablo. Tako su nastala dva motiva, jedan u obliku sunca i drugi, koji se vidi na fasadi, u obliku drveta”. Ovo drvo dekorisano je starim staklenim flašama koje su različite boje i čine da unutrašnjost kuće bude prošarana svetlom različite boje i kada napolju pada kiša: “Živimo u dualnosti. Nije uvek sunčan dan, ponekad je kiša, i mi smo je obojili”. Ovim rečima Andrea objašnjava skulptoralno rešenje motiva.

Ova kuća ima ukupno 86m², prostor je podeljen na dva nivo, i kompletno je otvoren. Provizorne pregrade nemaju zvučnu izolaciju i skoro sve se čuje, ali oni sada žive mnogo slobodnije i uglavnom sporije nego što su živeli u gradu. “Sve traje duže”, kaže Andre, bez i malo traga žaljenja. Iako bi jednostavnije bilo voziti automobil, ona se odlučila da sa decom podeli iskustvo vožnje biciklom po prirodi i korišćenje javnog prevoza ako treba da stignu do grada: “Smatram to potpunijim životom”, njene su reči.

“Veoma smo zadovoljni kružnim oblikom kuće, iako je moj muž bio skeptičan. Samo neko od naših prijatelja ponekad ima vrtoglavicu”. Šali se Andrea. Fiksnih pregrada u kući nema, osim kupatila i budućeg toaleta. U prizemlju se nalazi dnevni boravak, prostor za igru i rad, kao i ostava i sve je odvojeno samo policama od drveta akacije. Slično kao i prizemlju i u podkrovlju nema fiksnih pregrada, što će u daljoj budućnosti dok deca rastu, omogućiti stvaranje odgovarajućih prostora prema njihovim potrebama. Kuća dobija toplu vodu zagrevanjem bojlera koji se nalazi u ručno rađenoj peći na drva, kao i iz vakuumskih kolektora. Solarni kolektori obezbeđuju potrebnu struju.

Ovo je zaista jedna inspirativna priča o porodici koja je želela da živi u skladu sa prirodom, i da svoju decu podiže van gradske buke, u kući u predivnom okruženju.

dipl.ing.arh. Ivana Rakarić

Izvor: bydleni.idnes.cz

 

Leave a Reply