Na putu ka samoodrživosti :
Najstarije EKO SELO na Balkanu-Blatuša
Autor : MA Arh Kristina Kljajić Inaurum
Sećam se dana kada su moja godišnja promišljanja kako ovaj svet učiniti boljim i kako lično mogu doprineti tome bila zaokružena olakšanjem da neko to uveliko i pokušava, te da nisam usamljena u ideji da se zajedničkim životom u prirodi može ostvariti potpuna alternativa bezdušnom sistemu u kome većina nas živi. Sada najstarije eko selo na Balkanu – Blatuša, predstavlja živući primer kako se može udružiti i razumevanjem prirodnih ciklusa i datih uslova približiti modelu samoodrživosti, modelu stanovanja kome ne trebaju spoljašnji izvori energije, kroz procese sinergije podeljenog delovanja njenih žitelja. Osim kroz direktne upute kroz razna znanja, tekstove i video zapise koje su nesebično delili sa nama, blatušani svojim svakodnevnim životom daju praktičan primer kako napraviti sopstvene korake ka prirodnom življenju…
U ovim vremenima delimo sebe od drugih na razne načine, međutim, trenutno se dešava jedna velika, suštinska podela – na one koji žele biti sretni i na one koji se grčevito bore da održe( i samim tim podrže) neodrživi sistem. Činimo to našim poslovima, našim dokumentima, našim betonskim kapsulama koje nesretno zovemo svojim domovima. Radimo to zato što ne znamo, ili ne želimo da znamo, da život može biti drugačiji – i baš to, najviše od svega, čini da smo skoro konstantno u stanju straha, jer čovek strahuje upravo od onog što mu je nepoznato. Strahom otudjeni od sopstvene prirode živimo u neodrživom sistemu koji nam pruža nezdravo stanovanje i hranu. Kako ovo promeniti?
Ekologija u suštini svojoj posmatrana jeste domaćinstvo, koje objašnjava kroz nauku o prirodi , kulturu življenja u skladu sa prirodom i u prirodi, koja jeste naš dom, i koja poseduje sve što je čoveku potrebno, ne samo da preživi, već da živi u potpunom obilju. Sa druge strane, industrijalizacija, koja stvara potrošačku kulturu življenja, kao jedan neodrživ sistem, iznjedrila je takodje i svesnost pojedinaca koji grade alternativu, one koji žele jedan novi sistem čovekovog načina življenja na ovoj planeti. Oni se bave kultivacijom i očuvanjem prirode, svesni da taj proces zahteva ujedinjenje kroz zajednički rad i zalaganje, svesnih da je taj proces dugoročan i ima dugoročne pozitivne posledice i zato sebe nazivaju ekološkom zajednicom. Ovakvih zajednica je sve više i one traju.
Ovde na ovim teritorijama, gde je svako pleme pričalo svojim narečjem od brda do brda, ovde gde su izmislili narode njihovom podelom na jezike, ovde je priroda opstala baš zato što smo pričali jednim jezikom koji je postajao od kada su nastale planine na kojima naša plemena žive. Razjedinjeni idu da rade u gradove zato što zajednica ne pravi sve što nam je potrebno da bi se zadržali na selu. Moderne zajednice su one u kojima se rad i proizvodi rada smatraju životom, jer rad u kome su sve potrebe ispunjene nije više rad već život sam, primenjene veštine zarad stvaranja lepote življenja, umetnost. Te osnovne potrebe jesu preduslov i mogućnost da se raduje i potpuno su ispunjive u prirodi. Bez nje, ne postoje uslovi za život, postoje simulacije i simulakrumi, i to su kratkoročna rešenja.
Jedna od prvih eko zajednica Balkana, koju nazivamo Blatuša, ime koje su dobili po mestu nastanjenja, dom je svojevrsnih pojedinaca koji su shvatanjem svojih potreba, krenuli u potragu za svojom srećom. Pioniri krotitelja Prirode u svom istraživačkom projektu ka samoodrživosti, pregurali su puno rada preko svojih ledja, jer priroda uslovljava svojim ciklusima delanje čovekovo. Od deset godina koliko zajednica postoji, poslednjih četiri godine posvetili su se izgradnji svojih individualnih kuća. Stičući svoju ostupnicu na obodima preostalih šuma, pojedinci ujedinjenji spoznajom da je povratak prirodi jedini pravi put, tj.prirodni put povratka DOMU. Ovih dana šuma je sve manje i uskoro taj put će za sve nas biti zatvoren, jer ono što mi zovemo priroda-nestaje toliko brzo, da će uskoro i njeno seme “biti zatrto”, kao i mogućnost početka obnove. Ova spoznaja ujedinjuje pojedince koji shvataju da, gledano sa ove razine, nije bitno koje smo narodnosti ili državljanstva, ili vere, jer svi imamo jedno zajedničko – da smo zemljani. Oni koji su se setili ovoga već zauzimaju svoje odstupnice i počinju učiti kako da taj povrat napravimo zajednički, jer je tako lakše i lepše.
Bilo je puno projekata i pokreta ove vrste koji su se delimično ili potpuno ugasili, a osnovni razlog za to pokazuje se da je upravo ljudski. Kroz Blatušu je prošlo mnogo onih koji su živeli duže ili kraće, tražeći sebe i svoj mir. Blatuša nastavlja da živi, jer su se desili jaki pojedinci, spremni da preuzmu takvu odgovornost i uhvate se u koštac sa promenama i podešavanjima potrebnim za ovakav život. Pokazalo se da pojedinac, koliko god željan, čak i sa velikim predznanjem šta mu je činiti, često ne može odbaciti sve štake sistema iz kog dolazi, i u toj nemogućnosti da stekne jednostavnost i vrednoću koje priroda izistkuje, svoje strahove i nesposobnosti reflektuje na druge oko sebe, praveći nemir i neslogu, tražeći energiju koju ne ume uzeti od prirode… Ovakvi pojedinci ne mogu opstati medju onima koji su to pronašli unutar sebe, kao ni zajednice u kojima osvešteni pojedinci ne postoje.
Danas, osnova svakog ekološkog postupanja proces je na putu ka samoodrživosti, koja je predluslov obilja. Ovo je vreme kada mnogi to shvataju, postavljaju sebi zadatak prelaska u prirodu i tada se suočavaju sa jednom činjenicom sistema koji smo sagradili – da sam sistem postoji i funkcioniše konstantnom potrošnjom, koja primorava na stalni rad i zavisnost od sistema. Prvo pitanje koje se postavlja na tom putu je kako izaći sa dovoljno sredstava da se prvi korak izlaska iz sistema načini? Ključ uspeha ovog početnog impulsa kojim je nastala Blatuša je upravo bio osvešćeni pojedinac, Robert Šenk. Njegov lični poslovni uspeh kroz umetnost i zanat, koji mu je doneo sredstva u sistemu, bio je ujedno i inicijator duhovnog prevrata, koji je načinio da poželi da uloži sve svoje stečeno u nastanak jednog duhovnog centra u prirodi, koji će živeti po prirodnim načelima. Preduslov je bio načinjen kupovinom alata i materijala potrebnih za rekonstrukciju i adaptaciju prvog imanja na kupljenih 50 hektara, imanja koje je vremenom kroz rad duhovnog plemena istomišljenika prerastao u samoodrživ DOM, centralu nastanka zajednice.
Ovde možemo sagledati bitnost odredjene svesnosti pojedinaca koji su spremni uložiti, kao preduslov zajedništva , kao što je preduslov samoodrživosti posebna arhitektura, koja omogućava procese zajednice nezavisno od spoljašnjih faktora, adaptirane na uslove prirode. Arhitektura zajedničkog centralnog imanja, koja se adaptacijom pretvorio u dom budućih stanovnika, dok su oni gradili svoje individualne kuće. Centralna kuća se nadogradnjom i renovacijom pretvorila u zajedničku kuhinju, sa kancelarijom u potkrovlju i učionicu sa staklenikom za uzgoj bilja, opremljenu velikom raketnom peći koja greje čitav objekat. Nedaleko je veliki ukopani trap i veliki nasvodnjeni trem koji može primiti one koji se žele odmoriti, raditi ili pojesti domaće eko delikatese. Centralni kompleks sadrži kuću u planinskom stilu za spavanje, opremljen prostorijom za posete do trideset osoba i tri zasebne sobe za one koji bi da se osame. U ovoj kući postoji i bogata biblioteka, kupatilo i kompostni toalet.
Kako su se ovim centralnim imanjem budući stanovnici Blatuše podučavali prirodnoj arhitekturi, koja nastaje materijalima sa lica mesta ili reciklažom, možemo videti razne tehnike korišćene u ovom procesu.
Suvenirnica, objekat koji je nastao kao jedan od prvih pojedinačnih objekata kombinacija je zemljane arhitekture, tehnika gradjenjem kesama, oblicama drveta i recikliranjem prozora i vrata, masivnog konstruktivnog sistema, a sada u procesu renoviranja.
Blatuša se ponosi sa nekoliko renoviranih i nadogradjenih starih tradicionalnih kuća u kojim se od osnivanja, medjutim, nove prirodne kuće nastale medju prvima na Balkanu ponos su nove arhitekture čitave Evrope. “Evropska kuća” izgradjena je po ideji osnivača Blatuše, sagradjena je delimičnom donacijom evropske unije, odakle i nosi svoje ime. Ona je takodje gradjena fuzijom više tehnika, ali njena suštinska lepota dolazi iz neortogonalnog oblika, tj.njene oblosti, elipsastog oblika, krunisanog pravilnom orjentacijom solarno-pasivnog koncepta – staklenika na jugu i ozbiljne termičke mase na severu, dobijene redjanjem kesa sa stabilisanom zemljom i drvenih oblica. U neposrednoj njenoj blizini nalazi se se odvojeno kupatilo sa saunom u izgradnji.
“Evropska kuća” savršen je primer unikatnosti ove vrste gradnje, njene savršenosti i mogućnosti beskonačnog opusa oblikovanja i detalja koju dopušta gradnja prirodnim materijalima. Ovakva savremena arhitektura oličenje je potrebe izlaska iz okvira atomske arhitekture, ona dopušta igru i nadasve – slobodu.
Iako blatuško selo sadrži predivne kuće, pomenuću još jedan od bisera balkanske prirodne gradnje, koja je takodje Robertova kreacija, od milošte zvana “Piruša”. Takodje solarno pasivna i obla, “piruša” je manje površine, oko 30m2, napravljena za jednu ili dve osobe. Ona je karakteristična osim svojom funkciomalnošću, svojim elemetima pasivnog grejanja. Staklenik na južnoj strani sadrži trombov zid, koji odlično greje čak i u hladnim zimskim danima.
Još jedan objekat od izuzetne interesantnosti i arhitektonske bitnosti u selu, vredan posebnog pominjanja, svakako je geodetska kupola promera 12m. Gradjena od gredica i originalno napravljenih vezova, pokrivena je najlonima bele boje, koji joj dopuštaju dovoljno svetlosti za razne akcije koje se u njoj odigravaju. Podaščana i opremljena pristojnim ozvučenjem mesto je raznih okupljanja – predavanja, predstava, plesa, igri, akrobatike, zabava…
Blatuša je u prošlosti udomila nekolicinu poznatih arhitekata, permakulturista i mnogo znatiželjnih posetioca, željnih znanja i delića slobode ove prirode. Ove godine nakon perioda gde su se njeni stanovnici uglavnom bavili izgradnjom svojih ličnih kuća, planiraju nove akcije. Aktivno leto 2017. planiraju započeti danom otvorenih vrata subotom, prepunom raznih aktivnosti, te tokom leta proširiti na aktivne vikende i duža okupljanja. O ovome možete saznati više na njihovoj facebook stranici:
https://www.facebook.com/ecovillageBlatusa/
U svom izvanrednom spoju prošlosti i inovativne budućnosti Blatuša ostaje svetli primer pionirskog poduhvata prirodnog života, otvorenih vrata za nove ideje i stanovnike. Kao mesto gde se istražuje sloboda i saradnja, svakako postaje jedna od uzdanica novoga vremena.
