Samoodrživa cob kuća

Karen i Flemming Abrahamson svoj životni put definisali su kao “projektovanje svesnih zgrada”. Flemming je dugo godina radio kao zidar, u toku prakse više puta je bio u prilici da sarađuje sa arhitektama za koje je smatrao da jednostavno nemaju viziju o svojoj građevini, ili na bilo koji način razumevanje za ekološki samoodrživi način gradnje. Posle takvog iskustva, Flemming je odlučio da zasuče rukave i završi studije arhitekture.

” Više od 30 godina mi radimo sa obnovljivim izvorima energije, solarnom energijom, energijom vetra, biomasom, kompostom i sl..” objašnjava Flemming i nastavlja: ” Ekološki način gradnje je naša misija, mi pomažemo sa praktičnim radom, odnosno igradnjom ekološki prihvatljivih zgrada, savetovanjem, planiranjem, dizajnom, kursevima i predavanjima o razvoju održivih zgrada. Takođe imamo i sopstvenu proizvodnju elemenata od livenog gvožđa za masivne peći, prodajemo i različite varijacije kompostnih toaleta”

Pošto Flemming insistira na praktičnom radu, 1997 godine oranizuje radionicu na kojoj, sa učenicima gradi malu Cob kuću.

“Ideja je bila da naučimo ljude da rade u tehnici cob” Objašnjava Flemming i dodaje: ” Cob tehnika je metoda građenja gde se glina, pesak, slama i voda mešaju u “testo”. Od ovog “testa” se formiraju zidovi koji posle sušenja postaju izuzetno jaki. Zidovi od Coba omogućuju da se stvore iznenađujući oblici, kako spolja tako i iznutra, a pri tome oni akumuliraju toplotu i omogućuju disanje objekta”

Tim Padfield, jedan od učesnika radionice priča” Uzeo sam letnji odmor da bih pomogao da se sagradi ova kuća od zemlje. U toku rada koristili smo najnovije tehnike, kao i tehniku gde se cob mešavina od peska zemlje i slame gazi bosim nogama. Kvalitet pripremljene mešavine proverali smo po tome na koji način se zalepila na naša stopala i na koji način se spira pod vodom. Pre odlaska na spavanje u naše šatore, sedeli bi pored logoske vatre iz pesmu i priču.”

Na taj način Flemming i njegovi učenici su se dobro zabavljali dok su stvarali ovu cob kućicu, u to nema sumnje. Gotovo da možete zamisliti učenike kako bosi mešaju cob i kako stvaru glatke linije na građevini, sa slaganjem dasaka na veliko “testo” od zemlje sve dok nisu dobili ono što su želeli.

Zajedno sa Flemmingom, radionicu je vodio Ianto Evans, ekolog, pronalazač, pejzažni arhitekta i pisac, svetski poznati Cob graditelj. “Ianto je poreklom iz Walesa, gde se bavio gradnjom cob kuća nakon prakse iz tradicionalnog graditeljstva, sada živi u Oregonu u SAD-u, ali on putuje po svetu i podučava cob tehniku gradnje.” objašnjava Flemming. Oni su zajedno napravili okvirni plan po kojem će se kuća graditi i potom zajedno stvaraju koncept gradnje. Pojedinosti koje kuća nosi prepustili su mašti učenika ali su postavili mala ograničenja: “Međutim bili smo stalno tu da bi se uverili da su njihove ideje moguće i prikladne” Dodaje Flemming

Dakle, rezultati su bili idealni i sasvim je razumljivo zašto je ova mala kuća postala raj za Karen i Flemminga. “Nakon što smo je izgradili bili smo toliko sretni zbog rezultata, napravili smo nešto posebno u enterijeru i danas često koristimo ovu kuću, kao mali dodatak na našu porodičnu kuću, ona je svojevrsno svetilište gde se možete povući i uživati u tišini. A kad imamo goste koji borave kod nas preko noći, oni uvek žele da prespavaju u cob kućici.” zaključuje Karen.