Kultura prostora, zašto je potrebno graditi zdravo.
Zdravo stanovanje nije luksuz, to je elementarno pravo čoveka, isto kao i pravo na čist vazduh, vodu i hranu.
Zašto smo nezadovoljni prostorom u kojem živimo? Nažalost on je najčešće ili premali ili prevelik, ili nasleđen ili pogrešno izgađen.Nedostatak informacija i novca je uvek pokretač pogrešnih odluka. Obično ono što zamislimo ne umemo ili nismo u mogućnosti da materijalizujemo. Dom je nešto što živi u našem srcu, skroman ili luksuzan, i sliku onoga gde se osećamo sigurnim svi nosimo u svojoj podsvesti.
Zdravo stanovanje se uči. Kroz svu zbrku nametnutih trendova često se osećate kao da ste u zamci. Današnje stanovanje je plod potrošačkog društva i zasniva se na upotrebi lakih, lako zamenljivih, sintetičkih materijala. Nažalost u današnjim entrijerima kuća novo miriše vrlo kratko, radi se brzo i već je unapred smišljena zamena. Prateći trendove domovi postaju mašine i ne postoje definicije onoga što vam je zaista važno da bi ste ga poistovetili sa sobom i time difinisali šta to definiše vaš dom, a zapravo to je ono što je najvažnije. Dom ne trpi kompromise, ako nemate definisan prostor u kojem živite nemate definisan ni svoj duhovni i fizički živiot. Pitanje je kako se odlučiti? Kako naći majstore? Kako objasniti ono što želite? Pod odgovorima pronalizimo renoviranje, odnosno kompletno izbacivanje postojećeg nasleđa, revitalizaciju, uklapanje i obnavljanje starih stilskih elemenata ili novu izgranju kao novi život. Pošto sama volim naše mudre narodne izreke rekla bih najpre “Koliko para toliko muzike”, “Svako se širi koliko može”, ali problem je u kom smeru, napred-nazad, ili u prostoru svog bića i bića koje izrasta iz porodice koju čovek formira. Najlakše bi bilo preskočiti nekoliko stepenika da bi saznali kakav će naš život biti u narednim godinama i da li će nam ovaj prostor odgovarati, ali to su tajne univerzuma i mi to ne možemo znati. Ali jedno je sigurno, dom ne gradimo u godinama kada smo skloni ozbiljnijim psihološkim promenama, podrazumeva se da dom i porodicu stvaramo kada smo zrele i odgovorne osobe, dakle znamo šta želimo. Ustvari ovako bi trebalo da bude, ali iskreno, uglavnom “U tom grmu leži zec”, i niko ne zna kako početi.
Dakle stižemo do odgovora, počinjemo od kraja, kraj je upravo sadašnjost. Kontradikcija je da većina počinje od početka, ali po pitanju stanovanja naš početak je u prilično dalekoj prošlošti, koja nam služi za analizu naših potreba, shvatanja prostora, osećaja za svetlost i senku, za veliko i malo, otvoreno i zatvoreno. Ako ste odlučili da gradite analizirajte sebe, neki ljudi imaju instiktivne osećaje za prostor i ne treba im puno da definišu ono što bi nazvali domom, ovo je zapravo bilo iskustvo mog poslednjeg projekta, gde je bračni par tačno, ali tačno, znao kako žele da im izgleda novi dom. Zapravo izgradnjom dobili smo modifikovanu tipičnu vojvođansku kuću koja je namenjena modernom stanovanju. Ovaj primer navodim jer je veoma specificačan i odnosi se na naše razmišljanje o arhitipovima stanovanja na određenim prostorima. Dakle u našem arhitektonskom nasleđu krije se kultura našeg stanovanja. To je stanovanje koje se razvijalo stotinama godina i prilagođeno je mentelitetu našeg naroda, nošoj klimi, zemlji, vetrovima i dušama.
Ono što imamo u stvarnim okvirima je prilagođavanje tradicije i implementacija novih dekorativnih ideja u savremenom stanovanju. Potpuni povratak tradicionalnom stanovanju zatočio bi nam dušu, nama više nije potrebno orvoreno ognjište, ali nam je portreban prostor sličan ovome kao arhetipska zamena koja je dovoljna našoj podstvesti da bi to osetili kao mesto porodičnog okupljanja. Ovo je zapravo samo jedan očiti primer, ali ako krenemo u analizu svih, tako jasno definisanih prostora, dolazimo da arhetipova koje je potrebno implementirati u savremeno stanovanje.
Očito je da problem nije samo u modifikaciji prostora, dolazimo i do modifikacije materijala a to je drugi odlučujući faktor za zdravo stanovanje, prvi bi bio duh zdrave porodice koji se ogleda u poštovanju “duha mesta”. odnosno poštovanja svih biološhih faktora koji utiču na zdravu gradnju. Materijali i oblici, uvek najnoviji i najsjaniji, šta nam pružaju? Nažalost obično samo puno hemikalija koje postupno isparavaju u našem domu i čine ga nezdravim, jer dok udišemo lepotu novog, nažalost najčešće udišemo i bolest, čiji je nastanak veoma često povezan sa hemijskim jedinjenima koji nas okružuju. A gde ih imamo najviše, pa rekla bih u našem domu gde provodimo najveći deo dana ( naime, trebalo bi da provodimo, nažalost većina ljudi provodi najviše vremena na poslu u ne zdravoj sredini, ali poenta je ista).
Ako tragate za idejom kako vaš dom treba da izgleda, ako ste nezadovoljni onim što vas okružuje, samo zažmurite, ali onako duboko i zamislite, gde ste, šta vas okružuje, koje biljke, drveće koji vetrovi duvaju i kako sija sunce na mestu gde se nalazite i kako sija sunce u vašoj duši i vrlo brzo će te razumeti kako treba da izgleda vaš dom. Osnovu vašeg projekta neka čine vaši koreni a insipracija je svuda oko vas i ne sledite stara pravila već koristite nova saznanja i mogućnosti primene prirodnih metijala koje je potisnula potrošačka industrija. Stvarajte domove za vašu decu, da u njima nastaju i ostaju sve vaše porodične priče, ljubavi, osmesi, tuge i slike koje oblkuju vašu prošlost i čine vas posebnim u samo vašem deliću kosmosa, vašem mikrokosmosu koji je vaš dom.
Ja vam mogu ispičati hiljade priča o tome kako prirodni oblici u gradnji utiču na ljudsku svest i kako zapravo oni pokreću naše razmišljanje o vrednostima doma, kuće, skloništa , duše, porodice, mašte, sigurnosti…Ali za sada želim da vas inspirišem da planirate, maštate i preispitate vaše domove, ako ste zadovoljni onim što imate vi ste zaista, srećni ako niste tragajte, ruštite, stvarajte i na kraju najvažnije trudite se da živite u harmoniji sa prirodom i samim sobom, jer zdrav rezum i zdrava porodica je jedini put do prave sreće. Tragajte za posebnim i neobičnim strukturama i idejama i na taj način ostvarite neostvareno i obnovite našu tradiciju, jer dom ne treba da bude muzej, zbirka starih običaja, dom treba da bude organizam koji diše i razvija se.
dipl.ing.arh. Ivana Rakarić
