Šta je Permakultura?
Nauka, praksa, pokret ili utopija
“Dizajn je ono što povezuje stvari.
To nije voda, ili pile ili stablo.
To je suprotno od onoga što se uči u školi.
Obrazovanje sve što uzima, rastavlja na delove,
ne praveći pri tome nikakve veze.
Permakultura čini vezu…
Jer čim imate vezu možete hraniti pile sa drveta.”
(Bill Mollison)
Zanimljivo je razmotriti i opisati šta je to Permakultura i kako se ona razvijala u ovim vremenima ekonomske, energetske, klimatske i sociološke krize. Iako se često smatra da je Permakultura deo poljoprivrede, ona je zapravo proces koji je dinamičan, stalno u pokretu i promenama koje pokrivaju sva područja ljudskog znanja, usmerena prvenstveno na stvaranje održivih ljudskih zajednica, odnosno, zajednica otpornih na krize. Permakultura je skup interdisciplinarnih znanja koja povezuju veliki broj ljudskih delatnosti: arhitekturu, građevinarstvo, poljoprivredu, hemiju, biologiju, ekologiju, energetiku, ekologiju…
U ovom kratkom pregledu sledi opis srca, uma, ruku i nogu stvorenja zvanog “Permakultura”.
Srce
Permakultura je pre svega vizija koja je opisana u samoj reči perma-cultura, odnosno večna-kultura, po ovome moglo bi se reći da je ona utopija. Pošto smo svesni sudbine utopističkih pokreta, Permakulturu u startu možemo razmatrati kao potpuno realnu i održivu u vremenima koja dolaze, zbog svog učenja o promenama i prilagođavanjima, nasuprot skepticima koji su joj predviđali sudbinu utopije.
Termin Permakultura su prvi skovali Bill Mollison i David Holmgren, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, da bi opisali integrisani sistem koji je u stalnom razvoju i koji je sastavljen od višegodišnjih ili samoobnvljajućih biljnih i životinjskih vrsta koje su korisne za čoveka.
“Permakultura je filozofija rada sa prirodom, a ne protiv prirode, produženog i pažljivog posmatranja biljaka i životinja, a ne produženog i besmislenog rada. Posmatranje biljaka i životinja i svih njihovih funkcija, pre nego tretiranja bilo kog područija kao sistem jednog proizvoda”
Bill Mollison
U suštini Permakultura bi značila trajnu ili održivu kulturu. Krajnji cilj permakulture je stvoriti samoodržive, dinamičke sisteme u dužem vremenskom periodu, koji su ekološki održivi i koji će zadovoljiti sve potrebe ljudi, a da pri tome ne zagade i ne kontaminiraju okolinu.
Ovaj ideal se takođe izražava u etici, koja je eksplicitna i može se sažeti kao ” Briga za ljude” ili “Briga za zemlju”.
Um
Mi znamo šta se dešava sa utopijama i zbog toga Permakultura spada u praktične nauke, u smislu da ona želi da shvati zakone rada u prirodi (uključujući i ljudsku prirodu) i imitira ih, ili barem da ih udruži i primeni prilikom projektovanja održivog društva. Izvorni ekosistemi su posebna remek dela održivog dizajna. Permakultura posebno želi da objedini sve što je korisno u bilo kojoj nauci i na taj način da postane možda prva istinska holistička nauka, koja je u stalnom razvoju.
Bill Mollisona i David Holmgren su Permakulturi dali ime i vrlo praktičan oblik, stvarajući pri tome jedan poseban jezik dizajna koji može olakšati njegovo brzo usvajanje u celom svetu. Kao nauka ona se temelji na posmatranju i eksperimentisanju u svim područijima ljudskog delovanja, ne postoje dogme, sve mora biti opravdano sa iskustvom.
“Permakultura je naučni dizajn baziran na posmatranju,
koji objedinjuje sve ljudske aktivnosti u holistički sistem
koji se temelji na prirodnim uzorcima i ekologiji.
Jednom rečju
Permakultura=Odnos
(Penny Livingston)
Ruke
Ruke predstavljaju rukovođenje i prenošenje stečenih iskustava i znanja na širu zajednicu. Permakulturni dizajneri, nakon savladavanja osnovnih principa, podela, tehnika, i saznanja da oni funkcionišu dobro, svoja zapažanja prenose preko priručnika, knjiga i ostalih publikacija, iako im je rad uglavnom zasnovan na demostracijama uživo i usmeno, i na taj način oni podstiču svoje učenike da učine isto.
Noge
Permakultura je veliki, dinamiči pokret, raznovrstan i obiman. Postoje mnoge međunarodne konferencije i regionalni sastanci na pet kontinenata od 1985 godine. Njena najmodernija, konkretna i holistička verzija na zapadu danas se predstavlja kao Transition Movement odnosno kao mreža građana čija je inicijativa počela 2005 godine i osnovana je od strane studenata permakulturnog dizajna, koji kombinuje dobar dizajn za učešće široke populacije u rešavanju klimatske, ekonomske i energetske krize. Ovaj pokret se poput “virusa” širi po celom svetu kao, verovatno, najdelotvornja nauka koja pruža odgovore na goruća pitanja ljudskog opstanka.
U nesigurnim vremenima to je važno imati na umu, kao što je Buckminster Fuller rekao: ” Najbolji način da predvidiš svoju budućnost je da je stvoriš”
“Permakultura je o vrednostima i vizijama, dizajnu i sistemu upravljanja koji se temelji na holističkom razumevanju, a pogotovo na našim bio-ekološkim i psihosocijalnim znanjima i mudrostima. To je posebno u našem odnosu na dizajn i redizajn sistema za upravljanjem prirodnim resursima, tako da može da podrži zdravlje i dobrobit svih sadašnjih i budućih generacija”
(David Holmglen)
Ivana Rakarić
Izvor: http://en.permaculturescience.org/
Korisni linkovi:
http://en.permaculturescience.org/
http://www.permacultureprinciples.com/
http://sacredecologydesign.joomla.com/