Skip to main content

PREDNOSTI ORGANSKE PROIZVODNJE

prednost organske proizvodnje 1

http://www.urbanfarmonline.com/urban-gardening/backyard-gardening/10-ways-to-be-good-steward-of-suburban-land.aspx
Organska prizvodnja pruža mnogo. kako vašoj porodici tako i široj životnoj zajednice, ona podstiče zdravlje zemljišta, ljudi i životinja.
Zdrava ishrana.Činjenica je da 100% organski proizvod ne postoji jer gotovo da ne postoji kutak na zemlji do kojeg nije doprla industrijalizacija, ali organski prizvodi se gaje na način koji se ne oslanja na čitav arsenal pesticida koji se koristi u klasičnom gajenju. Veoma su retki slučajevi trovanja pesticidima, problem je u kumulativnom dejstvu koktela niskih koncentracija pesticida koju smo svi uneli u organizam konzumirajući konvencionalno proizvedene namirnice. Pesticidi su praktično prisutni u svim oblicima hrane a posebno su bebe i mala deca izložena riziku od raznih oboljenja jer imaju malu telesnu masu.
Ono što nam pruža organska bašta je mogućnost da sami prizvedemo, potpuno kontrolisano, veliki broj namirnica koje mogu svakodnevno, sveže ubrane, da budu na našoj trpezi.
Organski gajeno voće i povrće raste sporije i ima niži sadržaj vode i do 30% više suve materije. To doprinosi boljem ukusu hrane. Zdravije je jer sadrži više vitamina C i minerala kao što su kalcijum, magnezijum, gvoždje i hrom, kao i antioksidante koji sprečavaju pojavu kancera. Imamo primer ogranskog mleka, koji je od skoro na nasem tržištu, ono ima više omega 3 masnih kiselina, vitamina E i A (beta karotena), kao i drugih antioksidanata nego neorgansko.

prednost organske proizvodnje 2

http://www2.the-ascott.com/en/ascott_lifestyle/index.html
Nema štetnih aditiva. U organskoj poljoprivredi je dozvoljeno da se koristi samo 32 od 290 prehrambenih aditiva odobrenih u Evropskoj Uniji. Među onima što su zabranjeni su hidrogenizirane masnoće, aspartam i monosodijum glutaminat za koje se zna da su povezani sa zdravstvenim problemima.
Antibiotici su zabranjeni u organskoj hrani, a oni se rutinski dodaju standardnoj hrani za stoku da se ubrza tov. To kod ljudi, koji unose u organizam takvu vrstu namirnica, izaziva bakterijsku odpornost na iste ili slične antibiotike.
Može se zključiti da zdrava ishrana, kao termin, sama po sebi nije dovoljna ako je u nju uključen veliki broj namirnica koje se gaje konvencionalno. Da bi ovaj termin bio potpun podrazumeva se upotreba zdravo proizvedene hrane, što zapravo predstavlja organski prizvedenu hranu.
Zdrava bašta. Pošto organska bašta u potpunosti isključuje upotrebu pesticida dobijamo mesto gde može bezbedno da uživa čitava porodica, bez straha od eventualnih toksičnih isparenja od hemikalija. U takozvanoj konvencionalnoj proizvodnji rutinski se koristi 311 pesticida ( ovaj broj je relativan i postoje varijacije uglavnom u usponu broja korišćenja), i njihovi ostaci su prisutni u neorganskoj hrani. Prema izveštaju vlada nekih evropskih zemalja više od 40% sveg neorganskog voća, povrća i hleba na tržištu sadrži otrovne pesticide, a u pojedinim namirnicama su mnogo viši ( u 100% pomorandži, 90% hleba, 72% grožđa, 95% krušaka itd.)

prednost organske proizvodnje 3

http://static.panoramio.com/photos/original/80276474.jpg
Genetski modifikovane kulture (GMO) i sastojci nisu dozvoljeni po organskom standardima. One su međutim, stalano prisutne na trpezama koji koriste neorgansku hranu pre svega zbog načina ishrane stoke, ali i kroz industrijske proizvedene namirnice kao što su np. mesne prerađevine na kojima se u deklaraciji o sastavu ne navodi kvalitet namirnica.
Zdrav životinjski svet. U konvencionalnom baštovanstvu životinjice i insekti u bašti se smatraju kao neprijatelji, stoga je njihov život ozbiljno ugrožen. Mnoge vrste životinja su izumrle, dok se veliki broj drugih bori za preživljavanje.
U organskoj bašti dolazi do ozdravljenja zemljišta i vrlo brzo, čak i na maloj površini, počinje bujanje životinjskog sveta. Ako je sve u redu, veoma brzo, dolazi do harmonije među svim malim stanovnicima organske bašte, harmonije koja se ogleda u bujanju života i štetočine predstavljaju mnogo manji problem. Jedno od većih zadovoljstava organskog gazdinstva jeste mogućnost da uživate u raznovrsnosti životinjskog sveta počev od malih insekata, bubamara, leptira pa sve do ptica.
Organska poljoprivreda obezbeđuje najhumanije uslove za gajenje životinja. Ti uslovi su najpribližniji onima u prirodnom okruženju, sa mnogo slobodnog kretanja, izmenog pašnjaka i komotnim skloništem.
Zdrava životna sredina. Prirodne pejzaže, u poslednjih pedeset godina, zamenile su deponije smeća koje rastu iz dana u dan. Sve više energije se ulaže u način smanjenja otpada njihovim spaljivanjem ili eventualnom reciklažom. Na žalost, veliki broj zemalja nema razvijenu zakonsku regulativu odlaganja i recikliranja otpada a takođe je i svest većeg broja ljudi, o važnosti pravilnog odlaganja otpada, skoro zanemarljiva. Pored toga veoma veliku šetu zemlji i rekama nanela je i konvencionalna poljoprivreda koja nemilice koristi mineralna đubriva i pesticide koji se prenose rekama do najudaljenijih krajeva sveta. Zabeleženi su podaci da i na Severnom i Južnom polu postoje tragovi pesticida u telima životinja kao što su foke, pingvini i polarni medvedi.
Organska poljoprivreda se zasniva na postojećim ekološkim ekosistemima i ciklusima, ona sarađuje sa njima, podržava ih i pomaže im da se održe. Organska proizvodnja se prilagođava lokalnim uslovima, klimi, bioraznolikosti, vazduhu, vodama, obimu proizvodnje, kulturi i tradiciji.
Uloga organske poljoprivrede je da podrži i ojača zdravlje ekosistema i pojedinačnih organizama od namanjih do ljudskih bića. Njen cilj je da proizvede nutriciono vrednu hranu koja doprinosi zdravstvenoj prevenciji.
Nasuprot svega ovoga razvija se organska poljoprivreda kao tračak nade u oporavak prirodnih pejzaža i mnogih životinjskih vrsta. Organska poljoprivreda ne zagađuje zivotnu sredinu, naporotiv, ona je pospešuje, budi i vodi do njenog ozdravljenja.
I upravo zbog toga naučnici sve više insistraju na prelazak poljoprivrede na organsku, jer je to za sada jedini potpuno održivi način proizvodnje hrane koji neće potpuno uništiti čovečanstvo.
“Zdrava” kupovina. U organskoj proizvodnji nema skrivenih troškova. Neuočljivi troškovi konvencionalne zemljoradnje su ogromni. Veoma velika sredstva se svake godine izdvaju, iz poreza građana, za prečišćavanje vode od štetnih hemikalija, koje su najčešće pesticidi korićeni u poljoprivredi.
Metodi organskog baštovanstva mogu da umanje troškove koji dolaze od prečišćavanja pijaće vode. Pravljenje komposta može da eliminiše potrebu za kupovinom dodataka za obogaćivanje i mineralnih đubriva, a značajne sume novca mogu da se uštede proizvodnjom sopstvenih organskih proizvoda.
Zdrava budućnost. Kodeks organskog pokreta usko povezuje organsku poljoprivredu sa drugim važnim segmentima čovekovog života kao što su: prirodna medicina, arhitektura, ekološka svest, solidarnost ljudskog roda, socijalna pravda. Sve se to uklapa u opštu ideju da planetu nismo nasledili od predaka, nego pozajmili od potomaka i obavezuje sve nas da pokušamo da ostvarimo tu filozofiju u praksi. S obzirom na zajedničku prirodnu sredinu organska poljoprivreda pruža jednake šanse za sve i vodi računa o svetu koji dele ljudi i sva ostala živa bića. Ona doprinosi smanjenju siromaštva jer omogućuje svakom svesnom biću da proizvede hrane koliko mu je potrebno za život, a životinjama omogućuje život u skladu sa njihovom fiziologijom i prirodnim ponašanjem.
Opšte načelo organske poljoprivrede, sinteza svih ljudskih delatnosti, od uzgoja bilja do filozofije života, navodi nas na zaključak da su opreznost i odgovornost ključni momenti u upravljanju, razvoju i izboru tehnologija u organskoj poljoprivredi.

Leave a Reply