Ozon i zemljani malteri: Kako do čistijeg vazduha u stanu ili u kući – Deo 2

Ozon i zemljani malteri: Kako do čistijeg vazduha u stanu ili u kući – Deo 2

Ozon i zemljani malteri: Kako do čistijeg vazduha u stanu ili u kući – Deo 2

U prethodnom Delu 1 je bio naglašen problem kvaliteta vazduha u unutrašnjosti domova, kao i direktan uticaj na zdravlje ljudi. Brojni su razlozi koji utiču na pogoršanje kvaliteta vazduha u  unutrašnjosti objekta, od kojih su neki posledica zagađivača ili polutanata iz okoline kuće ili stana, dok su neki drugi posledica zagađivača koji se nalaze ili nastaju u samoj unutrašnjosti doma. Takođe, može nastati i kombinovano dejstvo, u kojem dolazi do hemijske reakcije između supstanci iz unutrašnjosti kuće sa supstancama koje su iz spoljašnosti dospele u unutrašnjost.

O svemu ovome se danas mnogo govori i piše, vrše se brojna istraživanja i sprovode razne studije.  Sve ovo utiče na povećanje svesti ljudi o ovom problemu, tako da sve veći broj ljudi nastoji da različitim načinima poveća kvalitet vazduha u prostoru u kojem živi. To je i moguće, u određenoj meri, bilo da se radi o stanu u gradskoj sredini ili o kući u ruralnoj seoskoj sredini. Naime, moguće je određenim merama uticati na kvalitet vazduha u vašem stanu.

U prethodnom Delu 1 smo govorili o jednom od mnogobrojnih zagađivača u unutrašnjosti kuće, koji je često prisutan, u većoj ili u manjoj meri. To je ozon. Ozon ima negativne posledice po zdravlje ljudi, tako da se sprovode različite mere za njegovo smanjenje u unutrašnjim prostorima.  U unutrašnjosti kuće ozon može da dođe iz spoljašnje sredine, ali isto tako može nastati i u samim domaćinstvima usled delovanja i rada različitih uređaja. Kako god da je nastao, vrlo često se koncentracija ozona u unutrašnjim prostorima povećava zbog loše i neadekvatne ventilacije prostora. Smatra se da naprimer, 60% ozona kojem je izložen čovek u unutrašnjosti kuće je ustvari ozon iz spoljašnjosti.  Uzrok ovome je upravo neadekvatna ventilacija prostora, kao i sve duži boravak savremenog čoveka u unutrašnjosti objekata. Međutim, to  nije sav problem sa ozonom. Ono što je takođe zabrinjavajuće jeste i to što ozon, zahvaljujući svojoj visokoj hemijskoj reaktivnosti, u kontaktu sa različitim supstancama u unutrašnjosti kuće, stvara različite opasne nusprodukte, kao što su različite grupe aldehida i brojna druga jedinjenja koja su štetna za čoveka zbog svog toksičnog ili iritirajućeg dejstva. Čak se i smatra da je kumulativna izloženost različitim opasnim i toksičnim jedinjenjima, a koja nastaju kao rezultat dejstva ozona, i do dva puta veća nego što je izloženost samom ozonu. Od materijala u unutrašnjosti koji pogoduju hemijskim procesima ozona, su tepisi. Tepisi u kući su prave hemijske labaratorije. Naprimer, jedinjenja koja nastaju mogu biti karbonili , i to mogu između ostalog biti, aldehidi, karboksilne kiseline, nonanalidi, slobodni radikali… 

Osim sa jedinjenjima iz tepiha, ozon može da reaguje sa terpenima iz drveta, osveživačima vazduha, sredstvima za ćišćenje, parfemima, a što dovodi do stvaranja organskih aerosoli, tj., vrlo finih čestica (0.1-2.5 mikrometra) ili ultrafinih čestica (<0.1 mikrometra).

Sprečavanje ozona da iz spoljašnje atmosfere dospe u unutrašnjost, može biti sprovedena , naprimer, postavljanjem filtera sa aktivnim ugljem na ulazu sistema za ventilaciju. Ovo, naravno podrazumeva da postoji izgrađen ventilacioni sistem (kao što je naprimer sistem HVAC –heating ventilation airconditioning). Međutim, u skladu sa trendom o smanjenju energije koja se troši u zgradama i domaćinstvima, mnogo se radi na sistemima pasivne zaštite od polutanata u unutrašnjim prostorima.  Ovakva pasivna sredstva podrazumevaju postavljanje odgovarajućih materijala u enterijer čija će funkcija biti da reaguju sa polutantima, pa i sa ozonom, a da sa druge strane ne oslobađaju kao nusprodukte, neka druga jedinjenja kao zagađivače. Ovde su na raspolaganju različiti materijali koji se mogu ugrađivati u eneterijer, na različite načine, u vidu panela, raznih ukrasnih elemenata, pregradnih zidova, različitih premaza, specijalnih maltera i slično. Interesantno je ovde pomenuti jedan prirodan materijal, a to je zemljani malter koji sadrži određeni procenat gline i koji kao takav pokazuje izuzetno visoku sposobnost reaktivnosti sa ozonom i samim tim utiče na njegovo eliminisanje.

Sa druge strane, ono što je izuzetno važno je to da ispitivanja pokazuju da ovakav zemljani malter stvara najmanju količinu štetnih nusprodukata u reakciji sa ozonom od mnogih drugih građevinskih materijala. Ovo nije i jedina pozitivna karakteristika zemljanih maltera. Isto tako, od značaja je i stvaranje negativnih jona kiseonika, tzv., superoksida ili kako se još naziva i “vitamin vazduha”.  Ono što ovde treba naglasiti je da je obično potrebno sa zemljanim malterom obložiti samo određenu površinu zida, ili jedan zid, u zavisnosti od prostorije u kojoj se želi poboljšati kvalitet vazduha u smislu eliminisanja ozona i njegovih štetnih nusprodukata, i isto tako povećati količinu negativnih jona kiseonika koji su izuzetno povoljni za zdravlje čoveka.

Nastaviće se…

Zvonko Rakarić

Terrabija

Related Posts
Leave a reply