Eko arhitekte u Srbiji – Arh. Kristina Kljajić
Iz želje da Vam predstavimo naše arhitekte koji projektuju po ekološkim principima, a grade prirodnim i recikliranim materijalima, Terrabija razgovara sa masterom arhitekture Kristinom Kljajić Inaurum. Arhitekturu je završila na Fakultetu Tehničkih Nauka u Novom Sadu, a nakon spoznaja kuda ide savremena arhitektura i urbanizam, baveći se klasičnom strukom u vreme najvećih ruskih investicija u Crnoj Gori, okreće se ekološkoj arhitekturi i seoskoj sredini. Kao aktivista, ekolog i istraživač zalaže se sa obnovu sela, a kroz njega i obnovu ekonomije gradova.
T: Odkud želja da se bavite ekološkom arhitekturom i šta ona predstavlja po Vašem mišljenju, sa tačke jednog ekologa i prirodnjaka?
K.K.I: Moje studije završila sam na smeru Ranka Radovića, tada najpoznatijeg živog srpskog arhitekte. U tom periodu sam se teoretski upoznala sa postojanjem alternativne arhitekture onoj koja se gradi danas, koja je na našim prostorima donekle tradicionalna, a nama poznata u terminima ekološka arhitektura, prirodna, bioarhitektura ili organska arhitektura. Smatram da je činjenica da je većinski današnja gradnja, kao i celokupno njeno nastajanje, nezdrava i nadasve nehumana. Zašto? Savremeni gradovi nastali su kao produkt procesa industralizacije, a pritom industrija u Srbiji gotovo da ne postoji, otud smatram da dugoročna održivost ovakvih velikih struktura nije moguća, dok kao produkt dobijamo ne samo zavisnost od spoljašnih resursa, proizvoda i energije(Kina, Rusija i sl.), već čitav spektar socijalnih neuravnoteženosti.
Smatram da se promenom pristupa shvatanja doma, domaćinstva i njegove gradnje može doći do samoodrživosti potrebne za obilje i bogastvo, a da se korišćenjem zdravih, prirodnih materijala može steći zdravlje i biti u stanju zdravlja, a samim tim steći preduslov za radost. Zdravlje i radost pojedinca preduslov je za zdravlje i radost bilo koje zajednice, a samim tim i društva. Principi ekološke gradnje daju nam tehnička rešenja kako graditi na ovaj način. Ekologija(oikos — dom, domaćinstvo i logos — nauka) je svest kako živeti i voditi domaćinstvo u skladu sa prirodom. Sve više je nas svesnih značaja i potrebe života u skladu sa prirodom i sve više onih koji postaju svesni da danas alternativa, sutra može postati spas za sve koji žele živeti jedan zdrav i bogat život, a onda svakako spas gradova i ekonomije čitave države.
T: Kako ekološka gradnja može da spasi državu i gradove?
K.K.I: Pa ako krenemo upravo od promene svesti pojedinaca, kojima je dosta bezglavog preživljavanja u gradu, samo da bi se obezbedile osnovne potrebe, upravo su ove potrebe ključ prirodnog gradjenja. Dom treba da obezbedi zadovoljenje ne samoosnovnih potreba, već da pruži slobodu da se razvijaju i drugi aspekti ljudskog postojanja. Sticanje znanja i veština i njihovo slobodno korišćenje vodi ka slobodnom izražavanju i kreativnom principu življenja. Ovu slobodu može nam pružiti ekološko domaćinstvo, ono je održivo i zdravo – energetski pametno(da stvara i troši energije koliko joj je potrebno za održanje života njenih žitelja) i gradjeno od prirodnih(zdravih) materijala koji postoje tu gde domaćinstvo nastaje(ovo su činili i naši stari, nije bilo uvoza iz Kine). Ukoliko domaćin i njegova porodica sami grade svoje domaćinstvo u skladu sa prirodom, osim što je pristupačno, ovakvo domaćinstvo daje mogućnost stvaranja viškova, što je preduslov obilja. Ujedinjenjem ovakvih domaćinstava stvaraju se čitava sela i sredine, a njihovi viškovi mogu postati preduslov za održivost čitavih gradova, samim tim i čitave države. Posebno važno je reći da nije potrebno graditi ispočetka, samoodrživo domaćinstvo može biti i staro domaćinstvo obnovljeno po ovim principima. Kada govorimo o stvaranju eko sela u inostranstvu više nije reč o alternativi, već globalnom pokretu, dok kod nas postoje svetli primeri laganog razvoja u ovom smeru i ako se o ovoj temi u zvaničnim medijima malo ili uopšte i ne govori. Ovom temom bavimo se u grupi Inicijativa eko sela Srbije, koja podržava projekat revitalizacije srpskog sela kroz samoodživost i informiše o postojećim projektima ove vrste.
Ovaj pristup gradnji otvorio bi nam čitav spektar mogućnosti za porodice i mlade, od potrebe stvaranja ekološke industrije i zapošljavanja, preko stvaranja obrazovnih struktura i stručnog kadra, do praktične primene, te dobijanja proizvoda i materijala od zdravih, visoko produktivnih biljnih kultura ili reciklaže. Treba napomenuti i da se ovim obnavljaju tradicionalne tehnike i veštine, a upotrebom novih tehnologija uspostavlja usavršavanje i olakšanje čitavog procesa, koji je dugotrajan, ali sam po sebi daje dugoročna rešenja za mnoge savremene izazove i napredak.
T: Kako je baviti se ekološkom arhitekturom u Srbiji i postoje li projekti te vrste na kojima trenutno radite?
K.K.I.: Smatram da je bavljenje ekologijom u Srbiji trenutno čist entuzijazam i ako je jedna od mojih životnih svrha i velika ljubav, prirodna gradnja je i dalje u Srbiji alternativa i poprilično pionirski poduhvat. Medjutim, kod nas postoji potreba za ujedinjavanjem i kreativnošću pojedinaca kroz praktično delovanje. Od 2011. učestvovala sam u izgradnji ovakvih konstrukcija za potrebe nekolicine ekoloških i muzičkih festivala i nekoliko ekoloških kuća, koje se grade i danas. Velika je potreba za predavanjima i radionicama, dok se dobar deo mog angažovanja svodi na konsultacije i pomoć onima koji žele ovakvu gradnju. Moj tim od milošte zovem Zemljodom, jer stvaramo domove koji se zaista oblikuju od onog što nam daje zemlja. Zemljodom se bavi ne samo gradnjom, već očuvanjem i promocijom tradicionalnih veština(pustovanje vune, tkanje, vez, prirodna kozmetika i sl.), zdravog života(zdrava ishrana, rekreacija, lekovite biljke i sl.), kao i reciklažom(tekstila, kože, materijala za gradnju).
Trenutno najviše radim na revitalizaciji jedne stare srpske kuće, projekat pod nazivom Dom kod Mudre Sove i gradnji ekoloških kuća, tj.multifunkcionalnog objekta eko imanja Čarobna Šuma, na obroncima Rudnika. Za posete, odmor, rad ili učenje u Čarobnoj Šumi od proleća planiramo subote, pozvani ste.
Trenutno sam aktivna i u dizanju ekološke svesti kroz žensku inicijativu u selu Štavica, u kome od skoro živim, a gde planiramo prve srpske sabore upoznavanja svake treće subote od maja 2018., u cilju obnove seoskog doma i sela. Nadam se da će uskoro ta naša ženska inicijativa prerasti u prvu žensku zadrugu. Pozivam sve one koje čitaju ovo na učešće i saradnju.
T: Imate li kakav savet kolegama koje bi da se bave ekološkom gradnjom ili onima koji žele da grade na ovaj način?
K.K.I.: Volela bih da što više mojih kolega uvide važnost okretanja ekološkim standardima i pozivam na saradnju po pitanju standardizovanja prirodnih materijala i njihovog korišćenja, kao i otvaranja predmeta ili smerova u obrazovnim ustanovama koji bi se bavili zelenom gradnjom i ekologijom uopšte. Kolegama studentima poručujem da počnu da uče praktično, jer biti majstor(master) znači pre svega “zavrnuti rukave” i učiti radom. A onima koji bi da grade kuću na ovaj način savetujem rad na sebi, jer odatle sve kreće. Graditi sebi kuću je jedinstven poduhvat spoznaje sebe i svoje prave prirode, a to je jedini pravi put povratka životu u prirodi.
Linkovi na kojima možete pratiti rad arh. Kristine Kljajić
