KAKO POČETI-ORGANSKA BAŠTA
http://indeeddecor.com/create-beautiful-edible-garden/
Na početku najvažnije je da ste odlučili da se bavite organskim baštovanstvom. Ovo polje delovanja iz korena može da promeni vaš život, nauči vas strpljenju, uživanju, filozofiji, lepoti, ljubavi i najvažnijem od svega brizi o sopstvenom zdravlju, zdravlju vaše porodice i društva. Problem koji se prvo javlja jeste: kako početi? Prvo moramo pronaći idealno mesto za vašu organsku baštu. Idealno bi bilo da to bude mesto podalje od puteva i drugih potencijalnih zagađivača, i da površina nije hemijski tretirana minimum sedam godina. Deo parcele koji smo odabrali potrebno je očistiti od kamenja, delova cigala i sa njega ukloniti nepoželjno žbunje i višegodišnji korov. Pri tome je izuzetno važno voditi računa da se ne skine površinski sloj zemlje koji je biološki najaktivniji. Na mestima gde smo ovaj sloj narušili, možda zbog nasipanja ili poravnavanja potrebno ga je oplemeniti organskim đubrivom.
Polazimo od prvog stanovišta, a to je da je biljkama potrebno sunce za pravilan razvoj, tako da biramo osunčana mesta ali se trudimo da ta mesta nisu na vetrometini, jer jaki vetrovi mogu da naškode vašim kulturama. U slučaju da je bašta zašićena od severa, u proleće će imati dovoljno svetlosti i tolote, brže će da se zagreje a tome će da pogoduje ako je na blagoj padini prema jugu, odnosu jugoistoku.
Imajte u vidu odnos vaše bašte sa okolinom. Da li postoje zgrade ili objekti koji kvare vidik i koje bi trebalo zakloniti ili odvući pažnju sa njih? Da li postoji drveće ili zgrade koje bi mogle da daju prijatan utisak o vašoj bašti?
Procenite postojeću vegetaciju kao potencijal za privlačenje raznih životinja.
Obratite pažnju na kablove i cevi i zabeležie gde se nalaze. Ako je potrebno obezbediti pristup u tom delu nije poželjno saditi veliko drveće ili žbunje ili tvrdo popločavati zemljište.
Kada je moguće poželjno je obezbediti navodnjavanje kvalitetnom vodom, prvenstveno bi to zanačilo iz čiste reke, jezera prirodne bare ili potoka. Gde to nije moguće trebalo bi da se koristi voda iz bunara ili iz rezervoara u kojem smo sakupljali kišnicu. U krajnjem slučaju može se koristiti i voda iz vodovoda, ali zbog sadržaja hlora njena upotreba nije preporučljiva. Postoji efikasan način, ako se upotebljava voda iz vodovoda, da bude organski prihvatljiva, a to je da se ne koristi direkno za zalivanje, već da se sipa u otvorene posude koje će da odstoje najmanje 24h, pre upotrebe, time se omogućuje da hlor ispari i voda poprimi temperaturu vazduha koja neće štetiti biljkama prilikom polivanja.
Delovi bašte namenjene voću i povrću bi, po mogućnosti trebalo da se odvoje, da senke od voća nebi pravile štetu povrću. Svetlost mora direktno da pada na povrće i da u toku dana kruži po bašti.
Gde god je moguće povrće treba saditi u pravcu istok-zapad. Leje mogu da budu široke 1-1,2 metra dok dužina zavisi od veličine bašte. Između leja neophodno je da se napravi staza širine 30cm, da bismo mogli lako da prilazimo povrću ili cveću.
Ono što predstavlja opšti problem je zemljište kojim raspolažemo, pošto najčeće nismo u mogućnosti da ga biramo već da mu se prilagođavamo. Prema opštem pravilu srednje zbijena zemljišta su napogodnija, iako može da se sadi i na peskiovitom zemljištu, kao i na onom koje ima gline. Peskovita zemljišta su siromašnija , gubitak vode je veći, kao i ispiranje i oticanje hranljivih materija tako da je na ovom zemljištu ograničen broj kultura koje se mogu uzgajati. Sa druge strane glinasta zemljišta se, zbog svoje strukture, teže obrađuju i prozračnost im je manja. U oba slučaja dohranom i dodavanjem organskih đubriva, kao i korišćenjem mineralnih materija, kvalitet i tekstura zemljišta može bitno da se poboljša i učini pogodnim za gajenje raznog povrća. Za “obogaćivanje” zemljišta potrebno je imati strpljenja jer se rezultati pokazuju tek nakon nekoliko godina, kada uspevamo da stvorimo novi plodni sloj zemljišta.
Kiselost je, takođe, važna osobina zemljišta i najpouzdanije se utvrđuje u laboratorijama koje rade te vrste ispitivanja zemljišta. Iskustveno, takođe, možemo da utvrdimo o kakvom zemljištu se radi. Na kiselim zemljištima rastu samoniklo bokvica, kiseljak i rastavčić a na neutralnim detelina, kupina i pirevina. Za većinu povrtarskih kultura “neutralna” zemljišta su najpogodija, ostala redovnim đubrenjem možemo popraviti i to unošenjem kalcijuma, najčešće krečnjaka i kreča, čime se kiselost smanjuje i zemljište postaje neutralno.
Osmislite u bašti deo za odmor, sa klupicom ili udobnim stolicama, koji može biti odvojen od povrtnjaka ukrasnim žbunjem i cvećem.
http://lymecottageindustriesshropshire.blogspot.rs/2013/01/what-you-might-expect.html
Planirajte u zavisnosti od prostora kojim raspolažete. Ako imate dovoljno prostor povrtnjak odvojite, ako ne povrće, voće i začinsko bilje mogu da se uklope u deo sa cvećem. Ako imate manjak prostora, a proizvodnja hrane vam je prioritetna, razmislite kako da osmislite povrtnjak koji može lepo da izgleda i tokom zime. Jedan od načina je da to postignete je da napravite formalno oivičene leje. Na taj način imaćete definisane granice koje će, tokom cele godine, bašti davati uredan izgled.
Voće koje može da raste uz zidove ili lukove daje visinu bašti. Da biste pojačali ukrasni, živopisni efekat bašte, oivičite leje začinskim biljkama ili jednogodišnjim cvećem, koje će biti korisno, jer privlači insekte koji su prirodni neprijatelji štetočina.
Prostor koji je od ključnog značaja u organskaj bašti jeste onaj gde recikliramo zeleni baštenski otpad, korov, uvenule biljke, otpadke iz kuhinje, jesenje lišće itd. Kompost nemojte smestiti u nepristupačni deo dvorišta, kontejneri za kompost izrađuju se u više oblika i veličina kako bi odgovarali svim uslovima. Praktičnije da umesto jednog imate više mesta za kompostiranje koji će biti raspoređeni po vašoj parceli.
Ako želite da uzgajate jestive ili egzotične biljke van biološke zezone potreban vam je staklenik. Staklenik zahteva redovno održavanje. Kao opcija postoje i plastenici koji su manje atraktivnog izgleda i manje su trajni od staklenika. Zaštitini sanduci mogu da budu od koristi prilikom gajenja nekih ranih biljaka ili za očvršćivanje mladih biljaka. Postavite snaduk na osunčano mesto, dalje od delova na kojma se zadržava mraz.
Postojeće vrste divljih životinja su prijatelji u vašoj bašti. Osim što vam pravi društvo, lokalna fauna ima i značajnu funkciju. Stvorite odgovarajuće uslove za nastanjivanje životinja, a one će vam-od mikroba do ptica-zauzvrat pomoći da bašta napreduje oslobođena od štetočina i bolesti.
Razni žbunovi, gustiši, jezerca, mrtvo drveće, pružaju sklonište za ova divna stvorenja.
Ako prostor dozvoljava predivite manju šupu koja će vam služiti za odlaganje alata i opreme, a pored toga možete iskoristiti i kišnicu sa šupe, jednostavnim postavljanjem bureta kod olučnog otvora.
Podizanje organske bašte moguće je samo u nezagađenim sredinama, ako vam je parcela okružena sa kulturuma koje se obrađuju na konvencionalan način, odnosno sa velikom upotrebom raznih otrova, vaša bašta neće moći da bude “čista”. Ako baš nemate drugog izbora i morate da uzgajate kulture na takvom mestu , oko parcele napravite zeleni zid kao filter, debljine najmanje 1 metar, ovaj prostor omogućiće formiranje malog eko sistema koji će pomoći vašoj bašti.
Pored opštih pravila o izboru mesta, veoma je važno pravilno osmisliti setvu kultura, jedno od osnovnih pravila prilikom formiranja vrta je upotreba plodoreda prilikom setve, kao i vođenje računa o biljkama i cveću koje se slažu i pomažu jedni drugima u rastu, kao i biljkama koje mogu naneti štetu vašem vrtu.
