Luksuzna kuća od slame. Zašto da ne?!
“Kuća radosti”, ( La Casa de Joy ), je predivna luksuzna kuća od slame koju su sagradili Ken i Joanne Long, nalazi se iznad jezera Travis, Austin u Teksasu.
Nekoliko godina ovaj bračni par tražio je pravo mesto za svoju kuću iz snova, ali zemlja u predelu koji im je bio najbliže srcu, je bila preskupa i nisu imali dovoljno novca. Neprekidno razmišljanje o svom malu raju trajalo je sve dok se nije ukazala povoljna prilika i njihove želje mogle su da se ostvare. Godine 1993, uspeli su da u pola cene kupe zemlju na obali jezera Travis. Nekoliko narednih godina na placu provode vreme samo u uživanju i razgledanju pejzaža: “Hteli smo da osetimo zemlju, pre nego što počnemo sa gradnjom”, kaže Joanne a Ken dodaje: ” Želeli smo da osetimo mesto, gde bi smo tačno bili u određenim periodima u toku dana, kako bismo stvarno uživali u imanju”.
Ken i Joanne su dve godine radili na dizajnu svoje kuće. Joanne bi sedela pored jezera sa blokom u rukama praveći skice. Zamislila je visoku kuću, inspirisanu nautilusom, sa inspirativnim vidikovcem i brodskim prozorima: “Nisam toliko upućena u Feng Shui, ali sam sledila energiju pokreta, samo sam sedela i skicirala i pustila da teče energija”.
Kedar koji je korišten kao drvena građe poreklom je iz središnjeg Teksasa. Duboke strehe pomažu u zaštiti kuće i smanjuju potrebe za energijom u toku letnjih meseci. Računi za energiju porodice Long su nisku, ako se uzme u obzir veličina i lokacija kuće.
Joanne za svoj dom kaže da predstavlja “novo doba zanatstva”, i smatra ga reakcijom na naše moderno tehnološko doba, “Ljudi žele da imaju osećaj pripadnosti zemlji”, kaže ona, “Ako nismo u mogućnosti to da ostvarimo izlazimo iz ravnoteže”.
Sloboda u kući napravljenoj od slame
Ali od čega i kako da izgradiš svoj dom? Ken i Joanne su znali da žele rustični, udobni i neformalni ambijent u svojoj kući. Razmotrili su i odbacili nekoliko mogućnosti, uključujući i brvnaru. Sve ovo je bilo pre nego što je Joanne odkrila kuće od bala slame, koje su tek počele da stiču popularnost na području Austna.
“Posetila sam nekoliko kuća izgrađenih od slame koje su, u osnovi, bile jednostavne”, kaže Joanne, “Unutra sam se osećala kao u materici, i rekla sam, želim tako da se osećam, ali ne želim da kuća ima jednostavan izged. Želim da napravim nešto skulptoralno i divno. Rekla sam Kenu: Ne želim da to bude obična kuća”.
Najpre skeptično Ken je pratio Joanne i video da se u obližnjem Dripping Springsu gradi kuća od slame. “Delovalo je udobno”, kaže on, “Voleo sam ne formalne završetke. Sve što smo pronašli nije nam odgovaralo, sve dok nismo odkrili slamu, a onda smo rekli: to je to! Kada smo shvatili da je to redu, više nismo imali nikakvih nedoumica”.
Kao inženjer i pomoćni graditelj njihovog doma, koji je na kraju postao najvišlja kuća od slame u Teksasu, Ken je bio uzbuđen zbog slobode koju nudi izgradnja kuće od bala slame: “Nije bilo puno informacija informacija o ovom načinu gradnje, takođe nema ni puno pravila”, kaže on “Za mene je zabavno da odkrivam šta funkcioniše a šta ne.” U tom periodu gradnja kuća od bala slame nije bila u potpunosti prihvaćena, čak ni na području Austina, danas je to drugačije. Istraživanje ih je navelo na razbijanje predrasuda, pogotovo kada su odkrili da u Evropi postoje kuće koje su građene na sličan način i odolevaju vremenu već stotinama godina. “Bila je to poznata umetnost građenja, a sada je izgubljena”, kaže Ken, “Volim to, ljudi žele nešto što im je poznato, a ta zona udobnosti je nešto što je potrebno preći.”
“Morate se opustiti i biti spremni da eksperimentišete, uz to da vas je baš briga šta bi neko drugi mogao reći.” Ken se slaže: “Ako bi previše razmišljali o tome mogli bi reći da je ovakav način gradnje daleko od toga da bude prihvaćen od većine ljudi. Ali naš jedini kriterijum je bio da nam se sve to svidelo.”
Odabir slame kao građevinskog materijala pojednostavio je mnoge odluke koje je ovaj bračni par morao da donese u toku izgradnje. Glineni zidovi, podovi od zemlje i kamene ploče, prirodno su se nametale kao materijali za uređenje kuće.
U toku izgradnje kuće, organizovana je radionica na kojoj su žene pomagale oko nabijanja zidova od slame. Svaka od njih je u slamu umetala ljubavna pisma i poruke, tako da su zidovi ove kuće puni ljubavnih poruka.
Kada je došlo do završnih detalja Joanna je insistirala da svi materijali budu zdravi, netoksični i što je više moguće ekološki prihvatljivi: “Nema ničeg otrovnog u ovoj kući-ni hemijski ni duhovno.” Kaže ona. Joanna u sebi ima keltske krvi, tako da u kući ima puno energije koja potiče iz keltske kulture i to se najvećim delom očitava u dizajnu nameštaja. Ona i Ken ručaju na starom irskom stolu, a ona je kuću ispunila starim porodičnim nasleđem, ručno izrađenim nameštajem i narodnom umetnošću. Nakon što je završen zemljani pod, Joanne je pozvala keltske plesačice, a mlade devojke izvodile su irski blagoslov: “Kako bi svako ko dođe na vrata njihovog doma bio dočekan sa srećom u srcu.” Ona je takođe puno radila na balansiranju prirodnih elemenata u kući, koja je prepuna drveta, kamena i zemlje. “Većina ljudi se ovde puni energijom. Oni jednostavno primećuju da se ovde osećaju drugačije”.
dipl.ing.arh. Ivana Rakarić