Simbolika krova u tradicionalnoj kulturi

Simbolika krova u tradicionalnoj kulturi

Kuća je čovekov životni prostor, simbol porodičnog blagostanja i bogatstva i, istovremeno i mesto mnogih kalendarskih i porodičnih obreda. Ona predstavlja svoj, osvojeni, poznati i prisni prostor, nasuprot spoljašnjem, prirodnom, tuđem i potencijalno opasnom, te se zato u kući vrše brojni magijski rituali u cilju zaštite i ograđivanja od zlih sila.

Svi elementi kuće, bilo da je «zatvaraju», poput krova ili zidova, ili je «otvaraju» za komunikaciju, poput vrata ili prozora («očiju kuće» u zagonetkama), pored svoje praktične funkcije, imaju i svoju simboličku.

Važnost krova i njegova simbolika su izuzetno veliki. Čak i deca, kada tek počnu da crtaju, za jedan od prvih motiva uzimaju kuću, koju ikonički predstavljaju kao spojeni kvadrat i trougao ili, eventualno kao relativno pravilan pentagon sa oštrim uglom okrenutim nagore u značenju osnove i krova, kome onda postepeno dodaju druge bitne elemente – vrata i prozore. Dakle, i u dečjoj svesti jedan od konstitutivnih elemenata kuće je krov.

Praktična funkcija krova je jasna – krov štiti od sunca, kiše, snega i svega drugog što bi moglo doći odozgo. Geografi nas stalno podsećaju da je u svakom kraju nagib krova jedno od osnovnih obeležja klime – što je oštriji ugao koji krov zaklapa, to je oštrija i surovija klima.

Nebo, kao deo univerzuma koji je stvorio bog je često zamišljano u vidu poklopca, ispupčenog krova ili tavanice koja pokriva zemlju. Na simboličkom planu, dakle, krov deli gornji prostor – nebo i donji – svet ljudi. Krov je stoga u tradicionalnom poimanju sveta svojevrsna granica, mesto prelaska iz jednog u drugi svet te se zato na krovu i oko njega obavljaju brojne ritualne radnje ili se po njemu kače mnogobrojni apotropejski (zaštitni) predmeti.

Za zaštitu od groma, oluje ili požara na krov ili ispod krova su kod Slovena ostavljani različiti osveštani predmeti: kosti uskršnjeg praseta, ugljevlje od vatre koja je gorela u subotu uoči Uskrsa, ljuske od uskršnjih jaja, slamu iz postelje u kojoj je neko umro ili božićnu slamu, sekiru okrenutu oštricom prema nebu itd. Za zaštitu od nečistih sila kod Srba se i danas na krov ili ispod njega stavlja venac od ivanjskog cveća ili krst napravljen od pregorelog badnjaka, čitamo u Slovenskoj mitologiji.

Na krov se su se postavljali obredni predmeti koji su prenosili informacije o značajnim događajima u životu porodice kao što su: svadba, smrt, rođenje deteta, pa tako kod Slovena npr. imamo: svadbeno drvce, svatovski barjak, mladin venac, svadbenog lutka od slame itd. ili, crni barjak, kao oznaku da je kuća u žalosti jer je neko od ukućana preminuo. Prilikom završavanja nove kuće svuda se na krov postavlja drvce ili grana, a ponegde čak i krst napravljen od rodnog drveta. Do danas se zadržao običaj, čak i u urbanim sredinama da se prilikom podizanja krova na kući, da se rogovi krova okite različitim predmetima, zastavama, košuljama, cvećem i da se priredi slavlje, a glavni majstor se posebno dariva.

Prema opštem verovanju indoevropskih naroda smatra se da na krovu ili ispod njega, na tavanu, borave duše predaka ili preko njega, kao gornje granice, iz kuće izlaze duše umrlih. Zato se ponekad u slučaju dugotrajne samrtničke agonije podizalo ili skidalo sleme, da duša lakše ode. Prilikom teškog porođaja, krov se takođe otvarao ne bi li se i žena lakše «otvorila» i porođaj što pre i što bezopasnije prošao.

Dalje, verovalo se da zbog duša predaka koje su na krovu ili tavanu, nevesta pre nego što je uvedu u mladoženjinu kuću dobije od svekrve sito sa žitom, šećerom ili bombonama, sitnim novcem i jabukom. Šakom zahvata žito i vrteći se ukrug posipa ga po svatovima i preko glave, a na kraju sito baca na kućni krov preko ramena. Ako sito ostane na krovu to se smatralo dobrim znakom i značilo je da su preci naklonjeni i da su prihvatili novu nevestu te da će brak biti uspešan. Jabuku, ponekad okićenu metalnim novcem i raznobojnim trakama, baca direktno među svatove ili, češće, preko krova, a momci i devojke se grabe da je uhvate, nalazimo u Srpskom mitološkom rečniku.

Osim u svadbenim obredima, predmeti sa žrtvenim karakterom prebacivali su se preko krova i za Uskrs ili Božić. Slovaci prebacuju uskršnje jaje nastojeći da ga ne razbiju i zakopavaju ga tamo gde padne, radi zaštite od groma. U Belorusiji se to isto radilo da vetar ne bi skidao krov sa kuće. A na Badnji dan je preko kuće prebacivan ugarak badnjaka da bi se zaštitila od zlih sila.

Ponekad bi ove radnje sa prebacivanjem predmeta preko krova imale karakter gatanja. U Slovačkoj bi za vreme božićnih praznika devojke bacale cipele preko kuće verujući da prebačena cipela predskazuje udaju.

Verovalo se da se može prepoznati u kojoj kući stanuje veštica po crnom gavranu koji je stajao na krovu njene kuće.

Sa psihološkog stanovišta, kuća je zbir slika koje čoveku daju osnove ili iluzije stabilnosti i čovek stalno izmišlja njenu stvarnost. Kuća se zamišlja kao vertikalno biće, koje se uzdiže. Njena vertikalnost je određena polaritetom podruma i tavana. Iracionalnosti podruma suprotstavljena je racionalnost krova. Podrum je mračno biće kuće, a tavan i s njim krov teži visinama, napretku, uzdizanju, piše Bašlar.

Krov je, vidimo, bio i ostao jedan od najvažnijih delova kuća ne samo na praktičnom, funkcionalnom planu, nego i na simboličkom.

Piše: Isidora Gordić

G. Bašlar, Poetika prostora
M. Elijade, Sveto i profano
A. Gerbran – Ž. Ševalije, Rečnik simbola
Š. Kulišić – P. Ž. Petrović – N. Pantelić, Srpski mitološki rečnik
Dž. K. Kuper, Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola
S. M. Tolstoj – Lj. Radenković, Slovenska mitologija. Enciklopedijski rečnik.

Terrabija

Related Posts
Leave a reply