ŠTA JE TO „NEŠKOLOVANJE“ I KAKO GA JEDNA PORODICA PRIMENJUJE

ŠTA JE TO „NEŠKOLOVANJE“ I KAKO GA JEDNA PORODICA PRIMENJUJE

ŠTA JE TO „NEŠKOLOVANJE“ I KAKO GA JEDNA PORODICA PRIMENJUJE

Nije u pitanju običan napad na tradicionalno obrazovanje već priča o životu jedne porodice koja je izabrala drugačiji put, učeći da postane samodovoljna i bliska sa prirodom.

“Ne prestaje da me iznenađuje to koliko samostalna i sposobna su moja deca postala u vrlo ranom uzrastu, i ne mislim da se po tome razlikuju od druge dece. Većina dece su po prirodi sposobna za isti nivo sposobnosti. Standardne škole ubijaju samostalnost i samopouzdanje. “

Trinaestogodišnji Fin Hjuit i njegov desetogodišnji brat Raj umesto rančeva nose noževe za pojasom. U uzrastu u kom većina dece uči da vozi bicikl, ovi dečaci umeju da voze traktor i na putu su da dobiju lovačke dozvole. Brinu o kozama i pomažu u poljovrivrednimhome grown radovima na svojoj porodičnoh farmi na severu Vermonta, skupljaju divlje bobice i pečurke, delju predmete od drveta i provode sate slobodno tumarajući po šumama i potocima. Što je još neverovatnije, ovi dečaci ne pohađaju školu niti im roditelji pružaju bilo kakvo formalno obrazovanje kod kuće.

Školovanje kod kuće

Hjuitovi veruju u učenje “neškolovanjem” što je ekstremni oblik školovanja kod kuće koji, u zavisnosti od ugla gledanja, deluje ili kao neodgovorno ili kao idilično. Neškolovanje  vrednuje samostalnost više nego strukturu, i podrazumeva da decu ne moramo zatvarati u učionice, niti smeštati za pisaći sto, jer ona prirodno uče.

Njihov otac, Ben Hjuit, opisuje svoj život sa suprugom Peni i decom u knjizi “Odgajeni kod kuće: alternativno roditeljsko iskustvo sa neškolovanjem, kroz povezivanje sa prirodom” (Home Grown: Adventures in Parenting off the Beaten Path, Unschooling and Reconnecting with the Natural World). Nije u pitanju običan napad na tradicionalno obrazovanje već priča o životu jedne porodice koja je izabrala drugačiji put, učeći da postane samodovoljna i bliska sa prirodom.deca bez skole

Ben Hjuit napustio je srednju školu, objavio do sada tri knjige i gaji stoku, povrće i bobice na oko 16 hektara. Smatra da je, kada je u pitanju obrazovanje, manje – zapravo više: “U uzrastu kada bi trebalo da su u sedmom i četvrtom razredu” moji sinovi ne provode više od dva sata mesečno sedeći i učeći matematiku i prirodne nauke, što spada u mejnstrim obrazovanje” piše on.

neskolovanje pokret

Za Vašington Post, Hjuit govori o tome šta je naučio iz ovog iskustva i zašto ne bi trebalo zahtevati od dece da čitaju Šekspira.

Neškolovanje je lako pamtljiv naziv, ali vi u knjizi primećujete da on zapravo loše predstavlja nekonvencionalno i neplansko obrazovanje koje pružate deci. Objasnite šta vi smatrate “neškolovanjem”.

Opširnije rečeno, neškolovanje je samostalno učenje životno važnih stvari uz pomoć roditelja. Termin “neškolovanje” ne volim zato što opisuje šta mi ne radimo, a ne i ono šta mi radimo. Kada neki ljudi čuju reči “sloboda” i “samostalno” misle da smo decu prepustili samu sebi. Svaki roditelj koji bi sa nama proveo dan ili nedelju shvatio bi da je mnogo lakše poslati decu u školu.

Fizičko, muzičko i likovno su najvažniji predmeti do 12 godine

kako ispisati dete iz skole

Kao porodica koja uglavnom živi od zemlje na selu, šta biste poručili roditeljima iz gradova ili predgrađa koji bi obrazovanju pristupili na manje tradicionalan način?

Za razliku od standardizovanog i institucionalizovanog modela obrazovanja, neškolovanje može biti milion razlčitih stvari za milion različitih porodica. Znam za mnoge gradske i prigradske porodice koje “neškoluju” decu. Ono što im je zajedničko je da zaista veruju da deca bolje uče kada su uključena u zajednicu u kojoj žive. Mnogi školu doživljavaju kao veštačko okruženje, i veruju da deca imaju više prilika da uče kada nisu u njoj. Slučaj je da moja porodica živi na selu u Vermontu, jer nam je veoma važno da smo povezani sa prirodom. Ali, znam mnogo gradskih porodica kojima su važne druge stvari, iako “neškoluju” decu. Ključna reč je uključenost u okruženje… a najbolje je ako je to okruženje zdravo.

da li je skolovanje obavezno

Kada su vaša deca naučila da čitaju i stekla osnovna matematička znanja, budući da ne idu u školu?

Stariji sin je naučio sa osam, a mlađi sa devet godina. Iako nismo seli i uzeli da ih učimo čitanju, neprestano smo im čitali. Uronili smo svoju decu u knjige, i oni su se ukjučili u čitanje. Matematika je veći izazov, i sada smo počeli da ih učimo nekim osnovama.

neskolovanje

Kakav je vaš plan za naredne godine, mogfu li komplikovanije računske radnje, fizika ili Šekspir da se savladaju neškolovanjem?

Uvek se čudim našim stavovima o tome šta deca moraju da nauče. Verujem da smo dužni da ih naučimo osnovnim računskim radnjama, ali mislim da diferencijalni račun ili fizika nisu neophodni da biste bili funkcionalni član društva. Siguran sam da će moja deca, ako zaključe da će im određena znanja biti potrebna u životu, ta znanja i steći. Dajući im autonomiju, verujem da im dajem više samostalnosti i sigurnosti. I znam iz iskustva da ih to neće sprečiti da se opredele za neko konvencionalnije zanimanje.

Nemam ništa protiv Šekspira ali ne vidim ni zašto deci ne bi bilo jednako važno i da umeju da raspoznaju sve vrste drveća u šumi pored naše kuće? Verujemo da je za decu važno da se snalaze u prirodi. Nisam siguran koliko bi to bilo važno za decu koja se neškoluju u gradu, ali mislim da je neophodno da su dobro povezani sa tim mestom i njegovim društvom. Iz te povezanosti proizilaze neka od najvažnijih iskustava za njih.

Vaši dečaci stiču životne veštine, no jesu li to prave veštine?

Ljudi me često pitanju hoće li mojoj deci trebati pripreme iz matematike da bi upisali koledž. Uvek im odgovorim da je su te iste pripreme potrebne i deci koja dolaze iz tradicionalnih srednjih škola. Imamo mnogo predrasuda o tome šta bi deca trebalo da nauče u školama, što ne znači da se to stvarno i dešava.

da li je skola obavezna

Puno pišete o tome koliko su bogati životi vaše dece. Ima li, po vašem mišljenju, i nečega što im nedostaje?

Naravno. U razvijenom svetu postoji uverenje da je potrebno da decu izložimo svemu što se za njih nudi. Zapravo, čemu god da odaberete da izložite decu, istovremeno ste morali da se odreknete nečeg drugog.

Šta ste do sada otkrili, šta je na vas ostavilo najveći utisak?

Ne prestaje da me iznenađuje to koliko samostalna i sposobna su moja deca postala u vrlo ranom uzrastu, i ne mislim da se po tome razlikuju od druge dece. Većina dece su po prirodi sposobna za isti nivo sposobnosti. Standardne škole ubijaju samostalnost i samopouzdanje. Ne samo da decu stavljaju u potčinjeni položaj, već im uskraćuju poverenje. Ako želite da vam dete bude odgovorno, pružite mu odgovornost. Ako želite da imate poverenja u njega, ukažite mu poverenje.

Razgovarala: Andrea Or

Prevela: Jovana Papan

Izvor: Vašington Post

Izvor: detinjarije.com

Terrabija

Related Posts
Leave a reply