Inspirativna ekološka kuća od drveta, slame i gline u Moravskoj, Češka

Inspirativna ekološka kuća od drveta, slame i gline u Moravskoj, Češka

Inspirativna ekološka kuća od drveta, slame i gline u Moravskoj, Češka

Gospodin Michal i njegova porodica žive u apsolutnom skladu sa prirodom i svojom okolinom. Ali ako ste očekivali kolibu u šumi  bićete začuđeni. Ovaj posebni par iz grada Južne Moravije živi u kući od slame i gline ali na savremen način uz upotrebu moderne tehnologije koja je usklađena sa okolinom. Sama kuća je posebna ali i priča o tome kako i zašto je nastala još je interesantnija.

Čitava kuća građena je od tri ekskluzivna materijala drvo, slama i glina. To dokuzuje da moderne zgrade mogu biti potpuno ekološke i u skladu sa prirodom. “Nema razloga da odbijate standarde modernog stanovanja, ali možemo se ponašati odgovorno”

Planovi i stvarnost

Početak čitave priče Sunčane ulice počinje, kao i obično, od prirodne ljudske želje da živi vlastite snove. ” Dok sam tražio mesto za život za moju porodicu, u mašti sam imao zanimljivu lokaciju, i komšije sa sličnim načinom razmišljanja. Tako sam počeo da gledam sa druge strane, svorio sam uslove i privukao sam ljude” objašnjava Michal Navrátil svoj osnovni plan.

Michal je želeo da napravi kuću koristeći prirodne materijale, odlučio je da to bude kuća sa drvenom konstrukcijom i zidovima od slame, i dodaje:

“Oko deset posto ljudi je to shvatilo pozitivno, za ostale je takav način života bio izvan njihovih interesa, a posebno na početku je malo ko razumeo. Uglavnom bi slegali ramenima i rekli bi da nije moguće izgraditi tako glupu stvar. Razlog za takve reakcije je verovatno bio taj što je u to vreme koncept pasivne i niskoenergetske kuće  bio prilično nepoznat.”

Početak izgradnje nije bio idealan i to ne samo zbog nedostatka komšija. Na zemljištu koje je kupila porodična firma trebalo je da se sagradi devetnaest pasivnih, niskoenergetskih kuća. Međutim ova oblast se borila sa visokim nivoom podzemnih voda. Zemljište se nalazi u močvarnom pojasu između tri reke, i saniranje problema sa vodom zahtevalo je uključivanje nadležnih  organa koji su sproveli melioraciju i time usmerili vodu u obližnje potoke, time je stvoren pristojan teren, ali još uvek nije bilo šanse da se reši problem sa vodom u slučaju teških i obilnih kiša.

“Kada smo kupili zemlju svi su udarali prstom u čelo i pitali nas, zar nije bilo šanse da preprodate? Početak projektovanja kuće i okoline obeležen je neprekidnim poteškoćama i to je trajalo skoro tri godine. Nisam mogao da dobijem građevinsku dozvolu, problem je bio sa vodom, strujom, sa svim. Osim toga na meni je bila ogromna odgovornost da li će predviđeni projekat da uspe ili ne. A tada sam shvatio da se predviđeni koncept ne uklapa ovde. Opustili smo se, broj kuća sa početnih devetnaest pao je na devet, povećali smo parcele, iskopali jezera i time delimično regulisali podzemne vode. Zatim je sve krenulo glatko kao puter. Uspeo sam da za dva meseca završim stvari za koje sam se borio dve godine. Izvesno je da je mi je bila potvrđena mudrost da ako ispavno usmerite stvari i date im pozitivnu dimenziju, to će se ostvariti.”

Michael još dodaje objašnjenje o izboru materijala za gradnju:

” Odlučili smo se za materijale: drvo, slamu i glinu zbog njihovih prirodnih svojstava i ugodnog osećaja dok radite i boravite u takvim prostorijama. Ovi materijali imaju autohtonu, domaću i ljudsku dimenziju, oni znaju svoje poreklo. Većina korištenih matrijala nije hemijski ili tehnološki modifikovana. Nosivi deo konstrukcije izrađen je od drvenih trupaca, između kojih su umetnute bale slame koje imaju odličnu sposobnost prirodne regulacije vlage kao i visoku toplotno izolacionu moć, ako se uporede sa konvencionalnim izolacionim materijalama. Blatni malteri regulišu mikroklimu u unutrašnjosti prostorije, čineći da vazduh nikada ne može da postane suviše suv. Ova vrsta gradnje prvi put se pojavila pre oko stotinu godina i pokazalo se, do danas, da većina tih kuća dobro funkcioniše.”

Arhitekta je razumeo

Projektu se priključuje arh. Aleš Brotánek čiji se rad i kreativna filozofija savršeno poklapaju sa Michalovim idejama i namerama. On je u razumeo projekat i uskoro razuverio sve ostale koji su imali nedoumice.

“Nakon pola godine, koje smo proveli u zajedničkim raspavama i sardnji, bili smo u stanju da stvorimo kuće koje su stvorene namenski za određene ljude. Fokus je bio i na dizajnu. Takođe sam želeo da kada posetioci dolaze na ovo mesto vide skladnu arhitekturu koja je u interakciji sa okolinom i ljudima i da se ovde osećaju dobro. Ja mislim da je Aleš jedan od retkih arhitekata koji je razumeo filozofiju nisko energetskih i pasivnih kuća.” Kaže Michael.

Materijali iz prirode

Glina je osnovni materijal koji je korišten kako za oblaganje fasade tako i za enerijer.

“Mi dolazimo iz zemlje, u nju se vraćamo i ja želim da živim u njoj”, (“We are from the clay, we return to it and I want to live in it.”) vlasnik objašnjava svoju odluku uz osmeh. Zapravo čitava kuća izgrađena je isključivo od obnovljivih materijala koji dolaze iz neposrednog okruženja. Kostur zgrade čine netretirana trupca koja su donešena iz obližnje šume koja je udaljena 15km. Slama koja je doneta sa susednog polja predstavlja toplotnu izolaciju a glina koja se koristi za blatne maltere vađena je prilikom iskopa jezera za melioraciju terena.

“Prednost ovakve izgradnje je relativna finansiska ušteda na osnovnim građevinskim materijalima, ali morate računati na duplo više posla prilikom ugradnje materijala i upravo taj posao je vremenski skup. Za gradnju prosečne konvencionalne kuća potrebno vam je oko 8000 radnih sati, dok kod ovakve kuće taj broj sati predstavlja tek polovinu. Na primer, blatni malteri se rade ručno. Zbog velike gustine materijala koji se obrađuje mašine vam nisu od velike pomoći, ako i nešto uspete da  uradite sa mašinom to će biti veoma teško. Veliku pomoć pružili su entuzijaste koji su po čitav dan “gazili” blato, i koji su pomagali oko nanošenja blata na zidove od slame, (Radionica izgradnje 2007).  Zbog utrošenog vremena kuća je građena 30-50 procenata duže od prosečne zgrade iste kvadrature.”

“Nedostatak neobrđenog drveta je u tome što može dovesti nepoželjne goste iz šume. Jednom godišnje dolazi nam čovek koji tretira drvene površine mikrotalasnim zracima na, 100 stepeni, i time uništava štetočine”. I pored svega Michel ne bi menjao površine od neobrađenog drveta nizašta na svetu.

Michel još smatra da blatni malter koji je pomešan sa kravljom balegom, i koji se nanosi u debljini od 10cm,  može da traje veoma dugo. “Severna strana kuće koja je više izložena kiši, prekrivena je drvetom, crvenom smrekom. Južni i istočni zid kuće ostao je gotovo netaknut posle dve godine. Uz normalne padavine sa blatnim malterima nemate problema. Kod nas, tri ili četiri puta godišnje dešavaju se pljuskovi sa jakim vetrom, tako da dolazi do postupnog spiranja fasade. Uz ovakve kiše zemljane fasade spiraju se milimetar ili dva godišnje, tako da je preporuka da ih radite u debljini od 5-10cm, tako da donji sloj fasade, praktično nikada nećete morati da popravljate. Možda za petnaest godina budem morao da popravim neke delove prednje fasade i već se velim tome. Ponovo ću pronaći ekologe entuzijaste koji su zaiteresovani za ovu temu i one koji su mi pomogli prilikom izgadnje. U međuvremenu smo postali prijatelji i taj događaj će biti na obostrano zadovoljstvo.” Na pitanje: Kako dolazi do tih entuzijasta?, sledi zanimljiv odgovor: ” Nisam ih tražio, oni su došli. Kada vam je nešto potrebno, samo vam stiže. naći ćete ga sami. Iskustvo mi pokazuje kako se život uklapa, a kada činite dobre stvari sve je dobro za vas.”

Glina u enterijeru, to je nešto posebno

“Čim uđete u znate da ste ušli u “drugačiju kuću”. Ovde se prijatno diše, mikroklima je drugačija od one na koju smo navikli. Za održavanje prirodne vlažnosti blatni malteri su izvrsno rešenje. Ali praktično iskustvo ima najveću cenu. Narvno tu su se pojavili i nedostaci. Deca su aktivni korisnici prostora i samim tim postavilo se pitanje o načinu održavanja jer su deca skolna prosipanju, polivanju i prskanju raznih stvari po zidovima i podovima, ali sve se to moglo lako popraviti… Povšine obrađene blatnim malterima su izuzetno čvrste i njihova sposobnost interakcije daje im svojstvo da sakupljaju mnogo manje prašine.”

Na zidovima u čitavoj kući pojavljuju se raznovrsna umetnička dela

“Gazišta stepenika izrađena su od hrastovine. Ručno su obrađena dletom sa blagim ugibima. Kada koračate po njima imate osećaj kao da vam neko miluje stopala”

Uprkos dobrim karakteristikama blatnog maltera, nakon uvođenja ventilacionog sistema, vlasnici su počeli da imaju problem sa manjkom vlage u vazduhu. Iako je razmena vazduha minimalna, stvara se problem sa održavanjem vlažnosti vazduha. Bez obzira na način na koji pravite kuću, nije preporučeno da nemate mogućnost ventilisanja prostora. Ovo je važno i u kuhinji i u kupatilu. Postavljanjem izmenjivača vlage na ventilacioni sistem i povećanjem količine biljaka u kući ovaj problem je prilično dobro rešen.

Toplotna i električna energija

Deo tople vode porodica obezbeđuje od solarnih ploča, a ostatak greje električnom energijom. U zimskim uslovima to je deset posto energije, dok je u letnjim to sedamdeset posto. Jedini izvor toplote u kući je masivna zidana peć na čvrsto gorivo,koja je napravljena od nepečene opeke i zemlje. Ona je prava radost za čitavu porodicu. Sistem grejanja funkcioniše po principima prirodnog toka toplih gasova. Kroz zid prolazi otvor koji sprovodi topli vazduh u gornje prostorije, stepenište takođe predstavlja vazdušni tunel. Akumulacija toplote omogućena je načinom izrade peći kao i ugradnjom blatnih maltera, koji čuvaju i polako odpušteju toplotu u prostoriju i nekoliko sati posle prestanka loženja peć.

Jedini zvor toplote u kući je masivna zidina peć koja je obložena glinom. Korišćem cevi koje prolaze kroz tavanicu, topli vazduh odlazi na sprat. Za struju, koja zajedno sa solarnim pločama zagreva toplu vodu, mesečno vlasnik izdvaja oko 35 evra. Peć troši oko 7 metara kubnih drveta. 

“Budući da je kuća zaista dobro izolovana, jedan izvor toplote nam je zaista dovoljan. Za nas pravo grejanje počinje kada je napolju -10 stepeni i kada kuća spolja da se hladi. Tada je potrebno da naložimo peć ujutru a ne samo u večernjim satima, kako to obično činimo.”

Ono što sam smatrao da je loše sa gledišta unutrašnje klime, kod niskoenergetske kuće, pokušao sam da uradim drugačije. Na primer, trostruki izolacioni prozori su odlični u jer sprečavaju gubitak energije, ali istovremeno oni ograničavaju količinu UV zračenja koja prodire u unutrašnjost, ta UV zračenja ubijaju bakterije i važna su za ljude i biljke u kući. Kroz trostuko staklo vi možete lepo da vidite spolja, ali ne možete da osetite toplotu. Zato sam upotrebio dvostruki sistem. Spoljno krilo je zastakljeno jednostavnim staklom a unutrašnje dvostrukim. Od proleća do jeseni, kada nije potrebno da prozori budu zatvoreni može da se otvori unutrašnje krilo.”

Otpadne vode

Osoba koja živi u skladu sa prirodom odgovorna je i za proizvodnju a posebno za odlaganje otpada. Osim činjenice da u kuhinjskim ormarićima porodice Navratilov možete pronaći nekoliko korpi za razvrstavanje smeća, mne nisu povezane sa javnim preduzećima. Sav tekući odpad se odlaže unutar placa. Crna voda, odnosno odpad iz wc-a odlozi u posudu za kompostiranje koja se nalazi ispod kuće. Kada se posuda napuni tečnost prelazi u drugi rezervoar.

“Budući da je wc rađen po principu suvog kompostiranja, odmah po useljenju smo osetili neprijatne mirise. To smo rešili dodavanjem ventilatora koji se automacki uključuje i uklanja sve neprijatne mirise. Takođe sam pogrešno procenio koliko će često biti potrebno da se prazni kompostni rezervoar koji se nalazi ispod kuće. Mislio sam da će to biti svakih deset godina, ali on se ipak mora čistiti jednom godišnje.” Izgradnju kupatila možete pogledati kroz galeriju Tadelakt kupatilo

Skulptoralno kupatilo obrađeno je u tradiconalnoj tehnici Tadelakt. Čak i ovde vlasnik je ostavio svoj pečat. Na zidovima je malter sa koralnim peskom sa malim komadićima školjki

Siva voda tj. otpad od pranja posuđa, od mašine za pranje posuđa i veša, umivaonika i sl., iz kuće odlazi putem cevi do prirodnih rezervoara za preradu vode. Bio filteri ili “koreni koji čiste”, zapravo su obična jama, obložena folijom, posuta šljunkom sa zasađenim odgovarajućim biljkama. Nakon nekog vremena, mikroorganizmi koji žive u vodi počinju da prerađuju otpad i dolazi do stvaranja čiste vode. Detaljnije o sistemu reciklaže vode možete pronaći ovde

“Koreni koji čiste, su se pokazali kao vrlo dobri, savršeno rade. Zajedno rastu trska, šaš, grmovi i druge vodene biljke kod kojih se na korenom sistemu razvijaju mikroorganizmi koji zapravo imaju ulogu prečistača. Svake dve godine je potrebno da promenimo zasad. Iako ovo izgleda kao rupa pokrivena šljunkom, zemljom i biljakma ona je veoma efikasna i voda je zaista čista. Svakih pola godine proveramo kvalitet vode, po tome znam da je čista. Naravno, mikroorganizmi ne mogu da žive u vodi koja je zagađena hemikalijama iz domaćinstva. Ovde je reč o savesti, šta upotrebljavati u kući. Bilo za tuširanje, pranje, pranje posuđa ili za redovno čišćenje domaćinstva. Ako je čovek u stanju da kontroliše smeće na svom poedu, onda će se tako ponašati svugde.” objašnjava Michal.

Zemljište: 3257m²

Bruto površina: 182,1m²

Površina stana: 136,1m²

Površina ribnjaka: 266m²

Arhitekta: arh. Aleš Brotánek

Sastav prozora: Smreka, stolarija Vasicek,

Ulazna vrata: Ariš, lokalni stolar Vatislav Šustr,

Grejanje: Zemljana peć rađena na licu mesta, Vladimir Institoris,

Topla voda: Rezervoar za toplu dodu 800l, solarni kolektori 9m², kolektori DRC 10AMK,

Podovi: Keramika, opeka, drvo ručno rađeno Vratislav Šustr

Sobna vrata: hrast, dizajn arh. Aleš Brotánek, prizvodnja ručno Vratislav Šustr

Kuhinja: dizajn arh. Aleš Brotánek, prizvodnja ručno Vratislav Šustr

Stepenice: Hrast, ručna obrada

Kada: Ytong blok + izolacija, površina Tadelakt ručno

Izgradnja: Kuća je zamišljena kao niskoenergetska, koeficijent toplotne provodljivosti vertikalne konstrukcije je 10W(m²,K), horizontalne 7,410W(m²,K).

dipl.ing.arh. Ivana Rakarić

Izvori: https://www.domztehly.sk/2016/05/23/pozoruhodny-dom-z-nepalenych-tehal-a-slamy/

http://www.picas.cz/hlina/picas-biogalerie/118#prettyPhoto

 

 

 

 

Terrabija

Related Posts
Leave a reply