Za bolje usisivače i lepše lekove

Za bolje usisivače i lepše lekove

Za bolje usisivače i lepše lekove

 

Ovaj tekst sam napisao u cilju podrške  očuvanju, ali i ponovnom oživljavanju malih seoskih domaćinstava u Srbiji. Smatram da je potrebna suštinska promena u razmišljanju građana. Direktno sam motivisan najnovijim istraživanjem poljskih naučnika, a koje nosi naziv: Atopija i alergijske respiratorne bolesti u ruralnoj Poljskoj pre i nakon pristupa Evropskoj uniji [1]. Pored ovog naučnog rada, još desetak drugih sam koristio u pokušaju da predstavim jedan malo drugačiji pogled na nekoliko važnih problema. Pored toga, imajući u vidu da su nam dugi niz godina uglavnom predstavljani problemi, a bez konkretnih ideja i iskrenosti za njihovo rešavanje, ovaj tekst bi trebalo posmatrati sa aspekta mogućih pravaca delovanja, čime bi se bar malo uticalo na povećanje kvaliteta života građana,  a pre svega dece. Četiri glavne teme na koje sam stavio naglasak u narednom tekstu su:

  1. Ulaskom u EU može doći do suštinskih i nepovratnih promena u vekovnom načinu funkcionisanja seoskih domaćinstava u Srbiji, a koje se zatim mogu dalje negativno odraziti na zdravlje stanovništva.
  2. Način života koji odgovara životu u seoskom domaćinstvu, tj. “farmerski način zivota”, nesporno ima pozitivan uticaj na smanjenje atopijskih oboljenja, alergija i bolesti respiratornih organa povezanih sa njima i to prvenstveno kod dece.
  3.  Nivo endotoksina u kućnoj prašini je obrnuto proporcionalan navedenim bolestima. Endotoksin je deo nekih bakterija koje su široko rasprostranjene u okolini i može da deluje kao alergen. Pojednostavljeno rečeno, što više endotoksina kojem su deca izložena, manja će biti verovatnoća nastanka alergija.
  4. Povećan nivo beta-laktoglobulina i alfa-laktobumina (proteini koji se nalaze u mleku preživara) može da utiče na smanjenje broja obolele dece od astme i alergijskog rinitisa. Paradoks je da se navedeni proteini danas tretiraju kao najizraženiji alergeni u mleku.
  1. Nešto ne valja u državi Poljskoj

Tim poljskih naučnika sa Univerziteta u Wroclawu i na čelu sa prof Paulom Cullinanom (sa Univerziteta Imperial College London pod čijim pokroviteljstvom je i vođeno iastraživanje) su u decembru 2013 objavili studiju sledećeg naslova: Atopija i alergijske respiratorne bolesti u ruralnoj Poljskoj pre i nakon pristupa Evropskoj uniji. Rad je objavljen u naučnom časopisu Journal of allergy and Clinical Immunology čiji je izdavač American Academy of Allergy, Asthma & Immunology. U ovom radu je pokazano kako su u periodu nakon 2003, kada je Poljska pristupila EU, tokom perioda od 9 godina, u ruralnim područijima, u kojima su do 2003 preovladavale male farme, došlo do značajnog povećanja atopijskih bolesti (bolesti kože i respiratornih organa) u svim uzrastima. Inače, ovi autori su još 2003 izvršili slična istraživanja u navedenom području i tada ukazali na izrazito veliku razliku između broja atopijskih bolesti među stanovništvom u ruralnom području u odnosu na gradsko stanovništvo, odnosno značajno manji broj oboljenja u ruralnim delovima. Ponovili su istraživanje 2012 i došli do novih rezultata. Naime, kako autori ovog rada navode, tokom relativno malog vremenskog perioda od 9 godina, tj. 2003-2012 (koji je usledio nakon pristupanja Poljske EU) došlo je do veoma velikih promena u farmerskom načinu života i nestajanja malih farmi kao neekonomski način poljoprivredne proizvodnje. To se potom odrazilo na značajno manji kontakt stanovništva sa domaćim životinjama, kao i značajno smanjenje konzumacije sirovog nepasterizovanog mleka.

Mleko proizvedeno na farmama i koje je bilo direktno korišćeno bez značajnije tehnološke obrade, zamenjeno je sa tzv. “ shop milk“ ili mlekom iz prodavnica. A koje su to brojke: Tokom 2003 procentualno, kontakt sa govedima je bio 24.3%, kontakt sa svinjama 33.5%, kravama muzarama 12.7%, konzumacija nepasterizovanog mleka 35%! Tokom 2012 je situacija sledeća: kontakt sa govedima je 4%, kontakt sa svinjama 14 %, kravama muzarama 2.7%, konzumacija nepasterizovanog mleka 9%. Sa druge strane kod stanovništva je došlo do značajnog povećanja atopijskih bolesti: naprimer broj stanovnika sa atopijskim bolestima je 2003 bio 7.3%, dok je 2012 19,6%. Alergijski rinitis se kod seoskog stanovništva povećao više nego dvostruko, tj, 2003 je bio 3%, dok je 2012, 7.7 %. Treba naglasiti da među gradskim stanovništvom nije došlo do bitnijih promena, tj, 2003 je bilo 20%, dok je 2012 19.6%. Treba primetiti činjenicu da je u suštini kod seoskog stanovništva došlo do izjednačavanja proseka sa gradskim stanovništvom. Takođe, kako poljski istraživači naglašavaju, ovako brzi porast atopijskih bolesti je posledica modernizacije, kada veoma naglo dolazi do bitnih promena vekovima starog sistema malih poljoprivrednih proizvođača.

Ovde bih i naglasio da je sprovedena studija koja je objavljena u ovom radu veoma pouzdana. Naime, univerzitet Imperial College London je osnovan 1907 i smatra se jednim od najboljih visokoškolskih ustanova u Velikoj Britaniji. Tekst povodom ovog rada objavljen je i u medijima u Poljskoj i može se videti na sledećoj stranici: http://www.thenews.pl/1/9/Artykul/156243,Joining-EU-gave-Polish-farmers-allergies

  1. Zelena trava doma mog…

slika preuzeta sa http://www.cidscorralfarmparties,com

Nesporno je povećanje atopijskih bolesti i alergija u poslednjim decenijama 20 veka, a taj trend je nastavljen i u ovom veku. Krajem prošlog veka pojavio se određeni broj studija koji je pokazao i dokazao povoljan uticaj života na farmama u prevenciji razvoja alergija kod deca, atopijskih bolesti, a posebno razvoju astme. Ovde se pod farmom misli na seosko domaćinstvo u kojem se gaje domaće životinje, krave, svinje, živina, na kojima se proizvodi hrana za njih, na kojima deca često borave u stajama, oborima i senicima i na kojima deca imaju priliku da konzumiraju sirovo neprokuvano mleko. Treba praviti razliku između uslova koje imaju deca koja žive na farmama sa uslovima dece koja žive na selima. Naime, vrlo često, nažalost, život na selu se suštinski ne razlikuje od života u gradu. Ovo je tipičan slučaj za sela koja su blizu grada. Nekada nije bilo tako.

Godine 1996. Braun-Fahrlander [2] i njegovi saradnici su bili prvi koji su objavili da kod dece farmera u Švajcarskoj dolazi do značajno manje pojave alergija nego kod druge dece koja takođe žive u ruralnom području, ali ne na farmama. Ova zapažanja su zatim potvrđena više puta u alpskim farmerskim zajednicama, ali i u drugim zemljama, kao što je Australija, Finska i Kanada. Neka istraživanja su ukazala na snažan zaštitni efekat kod one dece koja su dolazila u direktni kontakt sa stokom. Takođe, druga istraživanja su pokazala da kontakt dece sa ambarima, senicima takođe stvara zaštitni efekat [3]. Period u kojem su deca izložena uslovima na farmi, takođe je važan. Neka istraživanja su ukazala da je prva godina života po rođenju, od krucijalnog značaja za razvoj zaštitnih mehanizama. Konzumiranje presnog, nepasterizovanog mleka, takođe se navodi kao veoma važan faktor u pozitivnom uticaju farmerskog života [4]. Ono što treba reći je da sve ovo već dugi niz godina, pa do danas izaziva veliku pažnju istraživača. Takođe, treba reći da još uvek nije u potpunosti objašnjen mehanizam ovog pozitivnog uticaj života na farmi, ali je nesporno da on postoji.

U radu [5] Exposure to farming in early life and development of asthma and allergy: a cross-sectional survey, polazi se od pretpostavke da uslovi na farmama štite od razvoja astme, alergijskog rinitisa i atopijskih bolesti kod dece. Pokazano je da izlaganje dece u toku prve godine života može da bude od krucijalne važnosti na zaštitni efekat protiv astme, alergijskog rinitisa i atopijskih bolesti. Posebno je značajna izloženost majki tokom trudnoće farmerskim uslovima na pozitivne efekte. Naprimer, u slučajevima izlaganja farmerskim uslovima u najranijem periodu a zatim održavanje tih uslova u narednih 5 godina, procenat obolevanja od astme je izuzetno nizak, svega 0.8%.

Ovaj pozitivan uticaj života na farmama, i to od najranijeg detinjstva, a u smislu stvaranja jednog zaštitnog mehanizma protiv astme, alergijskog rinitisa i uopšte alergijske osetljivosti, potvrđen je u više međunarodnih studija koje su do sada sprovođene. Naprimer, imamo dve međunarodne studije: PARSIFAL (Prevention of Alergy-Risk factors for Sensitization In children related to Farming and Antroposophic Lifestyle) i ALEX (Allergy and Endotoxin), koje su ovo potvrdile.

Jedna studija je ukazala da je od važnosti i tip farme. Naime, u radu [6]:  Not all farming environments protect against the development of asthma and wheeze in children (2007), se konstatuje da najveći pozitivan efekat imaju farme sa svinjama i živinom, gde se ishrana vrši silažom, gde su deca aktivno uključena u poslove sa senom , gde deca često borave u stajama i gde se konzumira mleko proizvedeno na samoj farmi.

I kod nas, u Srbiji postoje na svu sreću pozitivna razmišljanja. Jedno od njih je:

“Mi pričamo u društvu da za jedno radno mesto treba 10000 dolara. A zašto ne bi jednoj porodici na selu bilo dato 10 hiljada dolara da dobije osnovno stado – bilo to svinja, goveda, ovaca, da bi mogli započeti proizvodnju”, kaže Dragan Škorić, predsednik Odbora za selo SANU-a– preuzeto sa http://www.juznasrbija.info/drustvo/srpska-sela-pusta.html

  1.  …i onda tuf, tuf, tufa tufa tuf…

Veoma prihvaćena teorija kojom su mnogi objašnjavali pozitivan uticaj života na farmi je Hipoteza o higijeni. Još 1970 godine je Peter Preston [7] postavio sledeće pitanje: Da li su atopijski sindromi posledica dobre higijene? Tvrdio je da je pojava atopijskih oboljenja intenzivnija  u područijima gde su standardi higijene podignuti na veoma visoki nivo. Ova njegova „hipoteza o higijeni“ je kasnije razvijena od strane Strachan [8]  i bila predložena kao osnova objašnjenje za toliku rasprostranjenost stanja atopija, i povezanih bolesti kao što su astma, rinitis i ekcem, a što je očito karakteristika poslednjih decenija 20 veka. Iako je ova hipoteza bila naširoko razmatrana, osporavana i potvrđivana, može se ipak reći da postoji konzistentnost sa hipotezom da se broj obolelih od astme povećava kako države postaju više “Zapadne“, urbanije i čistije. Da li ovo znači da ne treba održavati higijenu? Naravno da ne. Ali pogledajmo svo to hemijsko oružje kojim smo se opremili za bespoštednu borbu protiv svega i svačega. Uglavnom ni neznamo protiv čega, ali znamo da je skriveni neprijatelj tu. Tako su nam rekli. Možda smo malo preterali. Naše kuće postaju sterilno čiste. A usisivači? Dovoljno je prisustvovati bar jednoj promociji nekog takvog aparata od renomiranog proizvođača (čija je cena otprilike reda veličine bar deset prosečnih plata) gde će vam obavezno biti prikazana uveličana slika grinje itd. Potpuno će vam nakon toga biti jasno da je od životne važnosti imati takav usisivač. Malo je skup, ali šta da se radi. Na rate i slično. Ali kada pristupimo EU, onda će sve biti mnogo lakše. Dete koje raste u tako sterilnim uslovima gotovo da ne smete da pustite izvan stana, a da momentalno ne dođe do neke alergijske reakcije, a kamoli još da ga takvog odvedete na farmu. Brzo se može ući u jedan začarani krug kada je korišćenje lekova protiv alergija ili lekova protiv astme gotovo jedino rešenje. Navešću tipičan opis jednog poznatog leka za astmu koji se može videti na internetu: … “Tabletice su komforne za uzimanje, žvacu se i prijatnog su ukusa…”.

Pomenuću naučni rad „ Environmental exposure to endotoxin and its relation to asthma in school-age children [9] u kojem je objavljen sledeći rezultat: Nivo endotoxina u uzorcima prašine iz dečijih dušeka obrnuto je proporcionalan pojavi alergijskog rinitisa, atopijske astme i atopijske osetljivosti. Zaključak ovog rada je da izlaganje endotoksinu može imati krucijalni značaj u razvijanju tolerancije na jedinstvene alergene koji se nalaze u prirodi. Inače, endotoksin je otrov koji nastaje od nekih bakterija i o njemu se može dosta pročitati na internetu.

No, što se tiče osporavanja, ovde moram i da navedem rad: Commentary: The end of the hygiene hypothesis? [10]  U ovom radu se ukazuje na činjenice koje su u koliziji sa Hipotezom o higijeni, budući da ispitivanja koja su urađena u prethodnoj deceniji govore o smanjenju broja obolelih od astme u razvijenim zemljama EU. No, sa druge strane, ovi autori primećuju da se pod pojmom astme misli kako na atopijsku tako i na neatopijske. Naime, autori pomenute studije naglašavaju činjenicu da je u opadanju broj neatopijskih formi i čiji broj u ukupnoj statistici skriva stanje vezano za atopijski oblik koji je stalno rastući.

  1. Ako koza laže, mleko ne laže

atopy: The GABRIELA study [11] dat je sledeći zaključak: rezultati sprovedene studije sugerišu da zaštitni efekat konzumacije sirovog mleka može biti povezan sa proteinima surotke u mleku. Ovde bih samo malo pojasnio termin “proteini surutke”. Naime, čini mi se da postoji mogućnost konfuzije u smislu da bi se moglo pomisliti da se ovi proteini nalaze isključivo u surotki, a ne i u mleku. Međutim, proteini surutke ( beta-laktoglobulin i alfa-laktalbumin) nalaze se u sirovom mleku. U takvom (kravljem) mleku procenat ovih proteina surutke je samo niži nego u surutki. Tokom proizvodnje sira, ovi proteini ostaju u surotki, tako da oni sada preovladavaju u njoj sa značajno većim procentom. O proteinima surutke se dosta može pročitati na internetu Sa druge strane bih naglasio činjenicu da se upravo beta-laktoglobulin smatra visoko alergenim.

Obzirom na značaj ovih proteina surutke nije naodmet naglasiti koliko ih ima u humanom, kravljem I kozijem mleku. Njihov sadržaj je prikazan u sledećoj Tabeli (preuzeto iz [12]):

Tabela preuzeta iz rada [12]

Treba primetiti da kozije mleko sadrži značajno veću količinu proteina surutke od kravljeg, a upravo ovi proteini mogu po autorima iz [11] biti od značaja za pozitivan uticaj mleka. Inače, verovatno su mnogi čuli da u narodu postoji mišljenje da je kozije mleko pogodno za plućne bolesti, kao što je astma. Možda upravo rezultati studije iz [11] potvrđuju nešto što je u narodu odavno bilo poznato? Inače, na internetu sam na više mesta video konstatacije da između kravljeg i kozijeg mleka nema neke velike razlike. Čak sam negde video i da se tvrdi da je nivo upravo beta-laktoglobulina približno isti u kravljem i kozijem mleku!

Sa druge strane ovi proteini surutke se tretiraju kao najači alergeni u mleku. To je po mišljenju istraživača iz [11] paradoks. Autori postavljaju  jednu spekulaciju o mogućnosti da se tokom određenih prerada mleka kao što je npr homogenizacija stvaraju određeni uslovi koji možda čini da ih imuni sistem čoveka prepozna kao alergene.

 I šta sada?

Ove studije izazvale su i izazivaju veliko interesovanje u naučnoj javnosti i veliki broj radova su potvrdili ove teorije o pozitivnom uticaju farmi. Pitanje je koliko je ovo sve bilo prezentovano ne naučnoj javnosti? Naime, iako su se upravo ove prve studije odnosile na farme u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, pitanje je koliko je ovo sve imalo odjeka u samoj Evropskoj uniji, i to u smislu zajedničke poljoprivredne politike (Common Agricultural Policy). Naime, svaka država koja pristupi EU dužna je da prihvati ovu politiku. Doslednom primenom ove politike, jedna od posledica bi mogla biti da će mala domaćinstva, sa malim brojem životinja verovatno biti ugašena! Neko bi rekao da se tako nešto ne može desiti. No, primer Poljske je više nego jasan. Ja sam ovu temu posmatrao prvenstveno sa stanovišta interesa naše dece, dece koja su rođena i žive u ovoj Republici Srbiji, kao i sa stanovišta dece koja će tek doći. Svedoci smo velikog porasta alergija kod naše dece. Svedoci smo i velikog porasta ozbiljnih bolesti kao što je dečija astma, a koja se dovodi u vezu sa atopijskim oboljenjima. Da li je jedino rešenje terapija kortikosteroidima ili onim „svemoćnim“ tableticama tako prijatnog ukusa.

Naravno, na kraju ovog teksta bih naglasio da sve ovo treba uzeti sa određenom dozom rezerve i oprezno. Nema čarobnih formula i momentalnih rešenja. Važno je imati na umu koliko je pravilno funkcionisanje jednog živog bića složeno i koliko toga je još uvek velika nepoznanica za ljudski rod. I takođe je važno da oni koji na bilo koji način imaju uticaja na određena zbivanja ne budu vođeni isključivo ličnom željom za bogaćenjem, a potpuno otuđeni od potreba većine drugih i posebno dece. U prilog tome naveo bih sledeći citat: „Ne kradi državu, jer je skupo plaćena. Braća tvoja izginula su u ratovima braneći državu – kako se ti usuđuješ krasti i potkradati tu preskupu tekovinu? Ova je država i njihova koliko i tvoja, i više je njihova, jer su platili više od tebe, više su uložili u nju nego ti“- napisao vladika Nikolaj Velimorović.

Autor: Zvonko Rakarić

Copyright ©  Terrabija.com

Literatura

[1] Atopy and allergic respiratory disease in rural Poland before and after accession to the European Union, J Allergy Clin Immunol 2013.

[2] (Braun-Fahrlander Ch, Gassner M, Sennhauser FH, Wu¨thrich B. theSCARPOL TeamLower risk of allergic sensitization and hay fever in farmers’ children in Switzerland. Epidemiology 1996;7 suppl:S47.)

[3] ](von Ehrenstein OS, von Mutius E, Illi S, Baumann L, Bohm O, vonKries R: Reduced risk of hay fever and asthmaamong children of farmers. Clin Exp Allergy 2000;30:187-93)

[4] ](Riedler J, Braun-Fahrla¨nder C, Eder W, Schreuer M, Waser M, MaischS, et al.: Exposure to farming in early life and development of asthma and allergy: a cross-sectional survey. Lancet 2001;358:1129-33.

[5] Exposure to farming in early life and development of asthma and allergy: a cross-sectional survey

[6] Not all farming environments protect against the development of asthma and wheeze in children (2007)

[7] (Preston PJ. The biology of the atopic response. J R Nav Med Serv 1970;56:229-35)

[8] (Strachan DP. Family size, infection and atopy: the first decade of the ‘‘hygiene hypothesis’’. Thorax 2000;55(Suppl 1):S2-1)

 [9] Environmental exposure to endotoxin and its relation to asthma in school-age children u časopisu Journal of Medicine, septembar 2002 br 12

[10] Commentary: The end of the hygiene hypothesis?, Objavljen 2008 u naučnom časopisu International Journal of Epidemiology 2008; 37:570–572.

[11] The protective effect of farm milk consumption onchildhood asthma and atopy: The GABRIELA study [11](J Allergy Clin Immunol 2011;128:766-73.)

[12] Opinion of the Scientific Panel on Dietetic Products, Nutrition and Allergies

on a request from the Commission relating to the evaluation of goats’ milk

protein as a protein source for infant formulae and follow-on formulae The EFSA Journal (2004) 30, 1-15

 

Terrabija

Related Posts
Leave a reply