UPOZNAJTE ZEMLJIŠTE ZA VAŠ VRT
http://www.kusamala.org/general/simple-soil-testing-kusamala/
Sastav i struktura zemljišta su polazne osnove za svakog baštovana. Ako ste u startu obeshrabreni činjenicom da zivite u podneblju gde je teško uzgajati voće i povrće nemojte se lako predati. Svako zemljište se može “popraviti”, odnosno pravilnom negom i oplemenjivanjem možete doći do kvaliteta koji vam je potreban, za ovo naravno morate imati strpljenja, ponekad je potrebno malo više vremena da se oplemeni površinski sloj zemlje. Važno je da što više saznate, pre početka radova, o tipu, strukturi i teksturi zemljišta vaše bašte. Tekstura i tip zavise od laokacije, nadmorske visine i geoloških karakteristika oblasti.
Zemljište se obično smatra kao struktura sama po sebi a neuzima se u obzir njegova životnost. Ono buja od života, izdržava biljke snabdevajući ih hranljivim sastojcima i vodom. Potpuno isto kao što doživljavamo životnu sredinu koja nas okružuje treba da doživljavamo i zemljište ispod nas, jer za biljke je ono isto toliko važno koliko i okolina.
Upoznavanje karakteristika zemljišta u vašoj novoj bašti pomoći će vam da ga iskoristite na najbolji mogući način i da ga efikasno održavate.
Šta je u zemljištu? Ako posmatramo polovično, prvi deo zemljišta čine mineralne čestice od erodiranih stena, organske materije i živi organizmi; drugu polovinu čine voda i vazduh. Ovi sastojci, zajedno, formiraju materiju koja može efikasno da podržava rast biljaka. Hranljivi sastojci za biljke nastaju od mineralnih čestica i proizvoda raspadanja organske materije. Hemijski sastav zemljišta određuje njegova koselost, odnosni njegova pH-vrednost.
Upoznajte svoje zemljište. Ako imate baštu, dok je obrađujete, imali ste prilike da upoznate zemljište kroz proces setve, pripreme za setvu, navodnjavanje, kulture koje uspevaju i sl. Ako planirate da tek oformite baštu strukturu zemljišta možete upoznati na sledeći način:
| POKAZATELJI STRUKTURE ZEMLJIŠTA | |
| Dobra struktura | Loša struktura |
| Korenje prodire duboko | Korenje je plitko |
| Slatkast miris zemlje | Miris je neprijatan |
| Voda se nezadržava dugo u rupama posle kiše | Voda se zadržava u rupama ili na površini, ili neposredno ispod nje, ili se oceđuje odmah |
| Zemlja se relativno lako kopa | Temljište je lepljivo ili u tvrdim grudvama ili veoma suvo |
| Nema tvrde kore, kompaktnog sloja, na površini | Ima veoma malo glista |
| Ima puno kanala koje su prokopale gliste | Gornji sloj je kompaktan |
| Gornji slojevi se drobe i mrve i kad su vlažni i kad su suvi | Površinski sloj nestaje kad je vlažan a kad se isuši pretvara se u koru |
Najbolji način da proverite strukturu jeste da uzmete komad zemlje u ruku i ispitate je po savetima iz predhodne tabele ili da iskopate rupu i teksturu zemlje odnesete u odgovarajući zavod na analizu. Druga varijanta je skuplja, jer analize zemljišta zahtevaju i određena materijalna sredstva i ovo bi se isplatilo u slučaju da planirate da se organskom poljoprivredom bavite za masovnu proizvodnju. Za kućne bašte dovoljna je analiza koju ste sami u mogućnosti da sprovedete i malo strpljenja prilikom obrade da ispravite nedostatke.
Struktura zemljišta predstavlja zbir svih karakterisika koje su potrebne za pravilan rast i razvoj biljke, a ne samo pitanje količine hranljivih materija u zemljištu.
Imamo nekoliko primera da objasnimo predhodne činjenice a to su: masno zemljište, puno gline može da bude bogato hranljivim sastojcima, ali na njemu slabo uspevaju biljke jer je puno vode i suviše teško da bi korenje raslo na odgovarajući način. Ovu strukturu možemo da poboljšamo dodavanjem kabastih materijala, np. piljevine ili strugotine drveta, na taj nečin povećavamo količinu vazduha u zemljištu i samim tim stvaramo potpuno novu strukturu. Peskovita zemljišta mogu da budu siromašna hranljivim materijama, ali jednostavnim obogaćivanjem kao što je kompost od lišća, koji povećava kapacitet zemljišta da zadrži hranljive materije i vodu, može da se postigne znatno poboljšanje.
Tipovi zemljišta. Milionima godina stene erodiraju sve do nivoa čestica, koje su osnovni sastojak gotovo svih vrsta zemljišta. Veličina i hemijski sastav čestica zavise od stena od kojih potiču i određuju tip zemljišta u vašoj bašti. Postoje tri tioa čestica erodiranih stena koje čine zemljište: pesak, mulj i glina. Većina zemljišta je mešavina sve tri vrste čestica.
Nije lako odrediti koji tip zemljišta vi imate ali mogu se primeniti neke metode koje će vam pomoći da okvirno odredite tip:
- uzmete uzorak vlažnog zemljišta u šaku, protrljate ga između prstiju i “napravite kobasicu”, prema tabeli koja sledi u nastavku moćićete da ustanovite koje čestice su dominantne
- Uzmete punu šaku zemlje i dodate mu vodu, mesite ga dok ne postane ravnomerno vlažno i povadite kamenčiće i grudvice pa uporedite sa tabelom
| KOJI TIP ZEMLJIŠTA IMATE? | |||
| Tip zemljišta | Izgled i osećaj | Prednosti | Mane |
| Tresetno zemljište i zemljište bogato organskim materijama | Crno ili veoma tamno, sunđerasto, nezadržava oblik, ne može da se uvalja u kuglicu | Lako se obrađuje, dobra podloga za seme | Leti može da bude veoma suvo, a zimi veoma vlažno, pogodno jedino za biljke kojima odgovara kiselo zemljište |
| Glina | Lepljivo, teško, dobro zdržava oblik u grudvi, može da se uvalja u kobasicu, što je veći sadržaj gline, to je kobasica tanja | Može da bude bogata hranljivim sastojcima i vodom | Korenju je često teško da prodre do hranljivih sastojaka i vode |
| Peskovito zemljište | Deluje zrnasto, ispušta škriputav zvuk kada se protrlja između prstiju, lakši pesak ne zadržava oblik i ne može da se uvalja u loptu, peskovita ilovača je kompaktnija | Brzo se zagreva i lako se obrađuje | Obično ima nisak sadržaj hranljivih sastojaka, voda se povlači vrlo brzo, često ispirajući hranljive sastojke |
| Muljevito zemljište | Sapunasto, deluje kao svila pod prstima, ispušta piskutav zvuk kada se protrlja i ostaje na prstima | Relativno dobro zadržava vodu i ima prilično visok sadržaj hranljivih sastojaka | Lako se zbija, tako da ga je teško obrađivati |
| Slano zemljište | Nalazi se uglavnom u sušnim oblastima, ima visok pH | Nema | Visok sadržaj soli škodi mnogim biljkama, dodavanje gipsa može da pomogne |
Vazduh i voda. Su od životnog značaja za rast korenja i biljaka kao i životinja koje žive u zemlji. One se nalaze u prostoru, porama, među česticama zemlje. Veće pore između čestica peskovitog zemljišta sadrže vazduh, ali obično su prevelike da bi zadržavale vodu. Pore srednje veličine zadržavaju vodu koju korenje upija. Za zemljišta koja imaju dobru razmeru veličine pora može da se kaže da dobro odvodi vodu a zadržava vlagu. U zemljištu punom vode, ona potiskuje vazduh iz velikih pora, čime otežava život biljkama i životinjama.
Život zemljišta. U samo jednom kvadratnom santimetru zemlju postoji ogroman broj različitih živih vrsta od mikroskopskih bakterija i gljivica dok, u većem uzorku zemlje, dolaze i bube, gliste, mravi, larve. Sva ova bića, zajedno su zadužena za preradu organskih materija i stvaranje hranljivih sastojaka koji su potrebni za rast i razvoj biljaka.
Kao najupadljiviji stanovnici vašeg zemljišta jesu gliste, one pomažu preradi organskih materija tako što ih odvlače u dublje slojeve pre nego što ih pojedu. Tuneli koje kopaju služe za provetravanje zemljišta i bolji odvod vode, njihov izmet je izvor hranljivih materija a pomažu formiranje grudvica zemlje.
U zemlji žive mnogi mikroskopski organizmi koji vrše funkcije koje su od životnog značaja za zdravlje zemljišta. U njih se ubrajaju bakterije koje se hrane azotom iz vazduha i korisne mikorizne gljive.Mikorizne gljive žive zakačene za korenje i one su u harmoniji sa biljkom, omogućavajući joj da apsorbuje vodu i hranljive sastojke a za uzvrat biljka hrani gljive. Ove gljive su izuzetno korisne i veoma su osetljive na fungicide, više im odgovara zemljište koje se ne obrađuje često, kao i u baštama sa velikim udelom organskog zemljišta.
Organske materije. Bez organskih materija zemlja bi bila samo sterilna prašina od stene. Pod organskom materijom smatramo mrtve i raspadajuće ostatke biljaka i životinja, ona je ključni deo zemljišta koji obezbeđuje hranu za živa bića u zemlji i na zemlji, posebno za biljke koji su glavni izvor azota. Kako nastaje organska materija?
Nastaje prirodnim procesom oksidacije i uz pomoć organizama koji žive u zemlji, neprestanim razlaganjem dolazi do stvaranja humusa. Humus je poput “crnog zlata” dragoceni rezervoar vode i hranljivih materija.
Hranljivi sastojci za biljke, odnosno hrana ze biljke predstavlja ono što se dobija razlaganjem mineralnih čestica i organskih materija.
U većini zemljišta mogu da se nađu svi potrebni sastojci za rast i razvoj biljaka, jedino postoje varijacije po pitanju kultura koje mogu da uspevaju na različitim tipovima zemljišta. Tako imamo primera da jednostavno, pojedine kulture na određenim podnebljima ne uspevaju. Pravilnom negom zemljišta i neprestanim obogaćivanjem određenim mineralima poboljšavamo strukturu. Kod nekih kultura, suprotno, previše đubrenja može prouzrokovati niz problema prilikom uzgoja biljaka, naime može se, dodavanjem previše đubriva, izmeniti hemijski sastav zemljišta i učiniti da drugi hranljivi sastojci budu nedostupni biljkama.
U principu, nema preterane potrebe da se brinete zbog preciznih hranljivih sastojaka u vašoj bašti, pravilnom primenom organskih principa i brige o zemljištu obezbedićete vašim biljkama dobru, uravnoteženu ishranu.
PH vrednost zemljišta, i zašto je toliko važna? Vrednost pH određuje dostupnost hranljivih sastojaka biljkama. Ona predstavlja kiselost zemljišta i pH jedinica je uvedena kao njena mera. Ova skala počinje od 1 ( ekstremna kiselost), do 14 ( ekstremna baznost supstance). U većini tipova zemljišta pH vrednost se kreće od 4 do 8, a većina biljaka raste u sredinama u kojima je taj raspon od 5,5 do 7,5. PH vrednost kontroliše nivo kalcijuma u zemljištu, kalcijum se ispira iz zemljišta, naročito ako ono dobro odvodi vodu, čime ono postaje kiselije. PH vrednost, takođe utiče na raznovrsnost aktivnog živog sveta u zemlji.
Testiranje vrednosti pH vašeg zemljišta može se obaviti na nekoliko načina:
- Kupite običan merač koji pokazuje pH vrednost neposredno pošto se zabode u zemlju. On nije sasvim tačan, ali brzo daje približne podatke, a ima prednost da možete da očitavate sa različitih mesta u bašti.
- Pribor za merenje je najjednostavniji i najjefitiniji za merenje pH vrednosti, radi na principu tečnosti koja menja boju. Ova metoda je malo komplikovanija ali daje prilično precizne rezultate. Takođe može se obaviti merenje sa više mesta u vašoj bašti.
- Analiza predstavlja nošenje uzoraka zemljišta u laboratoriju. Kod ovoga važno je napomenuti da ne uzimate uzorke u koje je nedavno dodavan kreč ili đubrivo, treba izbegavati mesta blizu komposta kao i ona mesta na kojima se ložila vatra ili ona pored živica.
- Biljke indikatori mogu puno da vam kažu o hemijskom sastavu zemljišta. Potrebno je da pažljivo pogledate obrađivane površine i divlje delove da biste mogli da uporedite. Još jedna napomena koja je važna, a često se dešava, ako ste se uselili u novu kuću ili ste u kući vršili radove poput nasipanja zemljišta došlo je do promene gornje strukture tako da praćenje “prirodnih” indikatora nije u potpunosti merodavno. Potrebno je posmatrati širi lokalitet. Možemo dati sledeće smernice:
- Masna glina/vlažno žemljište – podbel, ševar, rastavić
- Tresetno/kiselo zemljiše – azeleje, rodendroni, borovnica, planinski lovor, plave hortenzije zadržavaju boju samo na kiselom zemljištu
- Peskovito, suvo zemljište – prkos, svilenica
- Bazno zemljište – kravlja trava, grbašnica, udovičica, bukva, pavit
Ivana Rakaric
