RAZVOJ ORGANSKOG POKRETA

RAZVOJ ORGANSKOG POKRETA

RAZVOJ ORGANSKOG POKRETA

http://www.kiwimagonline.com/

Organsko baštovanstvo predstavlja uzgoj biljaka, od voća, povrća, cveća, pa sve do javnih parkova, sportskih terena i igrališta, koji ne remeti prirodnu ravnotežu zemljišta, vode i vazduha a ima za cilj brigu o zaštiti životne sredine i čoveka.

Teško se može reći kada je počela masovna upotreba mineralnih đubriva i hemijskih preparata za uzgoj bilja. Bio je to proces koji vremenski dugo trajao i postepeno se uvodio kao uobičajeni način uzgoja svih kultura. Kao prekretnicu, i nagli porast konvencionalne proizvodnje, možemo smatrati period posle drugog svetskog rata kada države daju ogromne podsticaje poljoprivrednicima da se poveća poljoprivredna proizvodnja. Iako su mineralna đubriva stvorena pre gotovo 150 godina, ona nisu bila prihvaćena do sredine 40-tih godina prošlog veka, odnosno neposredno posle drugog svetskog rata. Zemljoradnici nisu tako lako prihvatili mineralna đubriva verujući da je stajnjak jedino prihvatljivo đubrivo koje daje zemlji “dušu”. Interesantno je da porast pesticida počinje upravo u periodu posle drugog svetskog rata, jer su mnogi razvijeni kao nervni otrovi tokom rata.

Termin organska poljoprivreda pripisuje se, lordu Norburnu,  Walter James, Baron Northbourne (1896-1982), koji je 1940. godine u svojoj knjizi “Pogledaj u zemljište” (Look to the Land), opisuje koncept ” farme kao organizma” i predstavlja celovit, ekološki ispravan pristup zemljoradnji, njegov pristup bio je pod uticajem Rudolfa Štajnera.

 Rudolf Stajner (1861-1925), razvija pokret ” biodinamička poljoprivreda”. Kao novi sistem razvija ga serijom predavanja na gazdinstvu Schloss u Koberwitzu, u tadašnjoj Nemačkoj a današnjoj Poljskoj, davne 1924. god. Štajner naglašava važnost poljoprivrednika i uspostavljanje harmoničnog odnosa u prirodi između životinja i biljaka koji dele zajednički prostor.

Rudolf Stajner (http://www.iwp.hr/steiner.html)

U centralnoj Evropi i Indiji, britanski botaničar, Sir Albert Howard (1873-1947), često se navodi kao otac savremene organske poljoprivrede. U gradiću Pusa u Bengalu od 1905-1924 god., radi kao savetnik za poljoprivredu gde proučava tradicionalnu indijsku poljoprivredu i dolazi do zaključka da je ona superiornija od konvencionalne poljoprivrede zasnovane na upotrebi hemijskih sredstava.

Sir Albert Howard (http://www.westonaprice.org/wp-content/uploads/alberthoward.jpg)

 Godine 1943. objavljuje knjigu pod naslovom ” Poljoprivredni testament” ( An Agricultural Testament) koja u godinama što slede ima značajan uticaj na zemljoradnike i naučnike. Howard zagovara koncept “Zakona povratka” kojim naglašava važnost reciklaže organskih odpadnih materija za izgradnju i održavanje plodnosti tla i stvaranje humusa.

U Americi se 1909. godine pojavljije pokret čiji je nosilac Franklin Hiram King (1848-1911), koji se kroz niz putovanja, od Kine, Japana i Koreje, upoznao sa različitim načinima obrade zemlje. Godine 1911. King objavljuje knjigu ” Farmeri četiri milenijuma” delo je godinama služilo kao važan organski priručnik.

Franklin Hiram King (https://en.wikipedia.org/wiki/File:Franklin_Hiram_King.jpg)

U Japanu, možda najestremniji primer, pojavljuje se mikrobiolog Masanobu Fukuoka (1913-2008), koji je radio kao naučnik na proučavanju zemljišta i patologije bilja. 1937. godine daje otkaz na mesto naučnika i sledećih 60 godina se bavi radikalnom metodom obrade zemlje ” bez motike”. Svoja iskustva sažeo je u knjizi “Revolucija jedne slamke” koja je izuzetna priča o filozofiji, ljubavi prema zemlji i načinu bavljenja zemljoradnjom na organski način.

Masanobu Fukuoka (http://www.permaculture.com/)

Zapravo ubrzani razvoj hemijske industrije posle drugog svetskog rata i komercijalizacija tržišta dovela je do masovne upotrebe pesticida u godinama koje dolaze posle rata.

Većina zemljoradnika, uz ogromne državne subvencije počinje, posle 1945. god, da koristi hemikalije koje su favorizovale državne subvencije i drugi oblici podsticaja. Počinje nagli porast prinosa biljaka, što predstavlja pozitivnu stranu masovne proizvodnje.

Iako je pozitivan rast proizvodnje svih kultura bio veoma ohrabljujući, već na samom početku javile su se sumlje u uspešnost takvog načina gajenja kroz decenije koje dolaze, sumlja se pre svega odnosila na to koliko će zemlja izdržati tako agresivene manipulacije. Pojavljuje se određeni broj glasova protesta koji naglašavaju da osiromašeno zemljište može ugroziti zdravlje zemljišta i proizvešće nezdrave biljke koje će ugroziti zdravlje ljudi i životinja, umesto da im doprinesu.

Glavni zagovornik ovog protesta bila je Lady Eve Balfour ( 1898-1990)  koja 1945. god. osniva Asocijaciju za zemljište s ciljem da naglasi prirodnu povezanost zdravlje, zemljišta, biljaka, žvotinja i čoveka. U Velikoj Britaniji to bi označilo početak “Organskog pokreta”.

Lady Eve Balfour (https://en.wikipedia.org/wiki/File:Evelyn_Barbara_Balfour.jpg)

Na samom početku ovaj pokret je predstavljao izuzetno radikalnu organizaciju, jer se suprotstavljao  savetima vlade i tadašnjim naučnim doktrinama. U principu zemljoradnici su prvi koji počinju da primećuju da zemljište gobi na kvalitetu i određeni broj se pridružuje “organskom pokretu”.

Vremenom sve više proizvođača prelazi na “moderan” način gajenja kultura, oduševljeno prihvatajući “čudotvorne” preparate, kao što je DDT. Ali glas razuma ipak se čuje, tako da se pojavljuje manjina koja se čvrsto protivi ovom načinu gajenja i obrade kultura. Lorens Hils bio je jedan od osnivača britanske Asocijacije za zamljište. On je 1958. godine osnovao organizaciju za organsko baštovansvo, nazvavši je Istraživačka asocijacija Henri Dabldej. Ona je danas poznata pod skracenicom H.D.R.A. ( Henry Doubleday Resarch Association), a naziv je dobila po viktorijanskom, kvekerskom eksperimentalnom hortikuluristi čiji je rad i filozofiju Hils veoma cenio.

U godinama koje slede dolazi do preispitivanja novoprihvaćene masovne proizvodnje poljoprivrednih proizvoda. Tako da počinje i intresovanje za ogansku proizvodnju, indikativno je da je to SAD, gde je usled naglog porasta stanovnika bilo potrebno stvoriti veliku količinu “jeftine” hrane, koju masovna proizvodnja omogućava zbog izuzetno velike koločine prinosa. Godine 1942 Džerom Rodejl pokreće časopis Organska zemljoradnja i baštovanstvo, koji kao jedan od prvih pokreće pitanje organskog gajenja biljaka i otvoreno radi na promociji tih principa. Tokom 60-tih godina prošlog veka, dolazi do reakcije javnosti na širu upotrebu pesticida. Ovu reakciju izazvala je Rachel Carson, koja 1962 god. izdaje knjigu pod naslovom “Tiho proleće” ( Silent Spring) u kojoj objavljuje nova otkrića vezana za upotrebu i posledice upotrebe štetnih hemikalija po životnu sredinu.

Rachel Carson (http://www.westonaprice.org/wp-content/uploads/rachelcarson.jpg)

 Kasnije tokom 70-tih i 80-tih godina počinje da se budi svest o problemima životne sredine, i počinje prodaja organske hrane, ali samo u specijalizovanim prodavnicama.

Hronološki u narednim godinama počinje sa usvajanjem standarda i propisa za organsku poljoprivredu izdvajaju se sledeći podaci:

  • god. Osniva se Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu ( International Federation of Organic Agriculture Movements, IFOAM)
  • god. IFOAM donosi osnovne standarde za organsku proizvodnju, koji su i danas osnova za sve naredne propise
  • god. Osniva se prvi Sajam organskih proizvoda BIOFACH u Nirnbergu, Nemačka, sada je to najveći sajam organskih proizvoda
  • god. Donesena je prva zakonska regulativa u Evropskoj uniji o organskoj proizvodnji ( ECC no. 2092/91)
  • god. Prvi propisi ECC no. 2078/92 o subvencijama za organsku poljoprivredu u Evropskoj uniji u okviru agroekoloških mera podrške
  • god. Pojava bolesti Ludih krava (BSE) daje veliki zamah razvoju organske poljoprivrede u svetu
  • god. Pokrenuti su mnogi istraživački projekti u Evropskoj uniji
  • god. Objavljen Evropski akcioni olan za organsku poljoprivredu.

Današnja svest o važnosti zdrave životne sredine se neprestano razvija  i stalno se radi na edukaciji o tome koliko su opasne upotrebe hemikalija po zdravlje ljudi i životinja.

Hrana koja se prodaje kao organska mora da ima oznaku kojom se garantuje da je proizvod prošao sve zaheve koje propisuju standardi za uzgoj organskih proizvoda. Ti standardi, koji su primena osnovnih organskih načela, pokrivaju sve aspekte gajenja, sladištenja i prerade i hrane, uključujući i obradu zemljišta, brigu o životinjama i suzbijanje štetočina i korova.

Kod nas, u Srbiji, organska poljoprivreda je u začetku, tako da postoji smo nekoliko sertifikovanih proizvođača. Ali edukacijom javnosti i neprestano ukazivanje na štetnost hemiskog tretiranja biljaka ova situacija može da promeni. Takođe, posebno je važna uloga zakona i kontrole koji će striktno definisati šta je organski proizvod, i subvencijama podsticati razvoj organskog uzgoja svih kultura.

Razvoj “ogranskog” mišljenja dovelo je do stvaranja još nekoliko pokreta koji primenjuju suštinu organskog načela ali, moglo bi se reći, pomalo izmenjenu u smislu filozofije i kulture. Tako da imamo dva pokreta koja se ističu a to su: biodinamička zemljoradnja i permakultura.

Biodinamička zemljoradnja. Biodinamička filozofija se bavi duhovnom dimenzijom života, proširujući naučne osnove da bi u njih uključila uticaj kosmičkih i izvančulnih faktora. Ona ima holistički pogled na svet, koji na primer, podrazumeva da je uticaj ritma pomeranja planeta na rast biljaka i životinja značajan koliko i čisto hemijska analiza njihovih sastojaka.

Glavni cilj biodinameike, koji je čini upadljivo drugačijom od drugih organskih sistema, jeste da se dokaže da se životne sile regenerišu kroz zemljište do biljke, podpomognute “oživljenim” kompostom ili prirodnim đubrivom. Kada se biljke ubiru, neuklanja se samo njihova materijalna supstanca, nego i životnost,  zbog koje ih jedemo. Da bi se ona vratila, biodinamički baštovani koriste naročito lekovite preparate za zemljište, biljke, kompost i prirodno đubrivo. Biodinamički proizvodi nose simbol grčke boginje plodnosti Demetre. (Enciklopedija organskog baštovanstva).

Permakultura. Permakultura je sistem ekološkog dizajna koji traži rešenje za mnogobrojne probleme očuvanja životne sredine s kojom se suočavamo na lokalnom i globalnom nivou. Permakultura se bavi pitanjem proizvodnje hrane, izgradnje kuća i stvaranje zajednica uz minimalan uticaj na životnu sredinu. ona podstiče snalažljivost i oslanjanje na sopstvene snage. Pažljivim korišćem resursa moguće je postići mnogo više u životu, koristeći manje. Moguće je postići veću produktivnost uz manje napora, uz dobrobit i za životnu sredinu i za sve ljude i za generacije koje dolaze. To je suština permakulture – projektovanje ekološki utemeljenog održivog načina života – u domaćinstvima, baštama, ljudskim zajednicama i privredi. (Enciklopedija organskog baštovanstva)

Razvoj čovečanstva u smeru da uviđa počinjene greške i da na njima uči, ima svoju visoku cenu. Sada su već generacije ljudi stradale , i neprekidno stradaju usled neadekvatne ishrane namirnicima koje sadrže pesticide i herbicide, vazduh i voda su sve više zagađeni i život postaje, za većinu ljudi, puko preživljavanje bez ikakvog kontakta sa prirodom.

 Čovek je deo prirode, nije sintetički stvoren, upravo to pokušavaju da nam stave do znanja svi pokreti koji zagovaraju povratak prirodi i zdravim oblicima života, bez dima i hemikalija. Na osnovu  analiza pomenutih pokreta koji su inicirali i upozoravali na štetnost upotrebe otrova, borba u svetu za zdravu životnu sredinu traje neprestano.

 

Terrabija

Related Posts
Leave a reply